“Zlatni zmaj”: Epsko-naučno-fantastična saga o spasiocu svetova


Darjan, glavni junak romana Zlatni zmaj – Laž Siniše Sušića, naizgled je sasvim običan mladić. Majku nikada nije upoznao, a i otac mu je nestao pod nerazjašnjenim okolnostima dok je ovaj bio još sasvim mali. Brigu o njemu preuzela je tetka koja ga je iz malog mesta odvela u veliki grad i pokušala da ga vaspitava na najbolji mogući način i da mu nadoknadi nedostatak roditeljske ljubavi. Pre nego što se i ona pridružila anđelima na nebu uspela je u svom naumu i od Darjana načinila poštenog autoprevoznika čistog srca.

Međutim, duhovi prošlosti nikada ne miruju i čudnovati snovi povezani sa Darjanovim zavičajem kao i njegova podsvest teraju ga da ostavi sve i da se još jednom vrati u svoje rodno mesto. Tamo ga, u porodičnoj kući, dočekuje starac neobično šiljatih ušiju i još neobičnijih priča vezanih za Darjanovo poreklo, ali i budućnost.

Magnetna oluja sa Sunca polako se približava Zemlji, a Darjanu postaje jasno da na život kakav je poznavao može slobodno da zaboravi. Pred njim se nadvija avantura o kojoj sanjaju svi ljubitelji epske fantastike.

Siniša Sušić u svom romanu Zlatni zmaj – Laž koji je objavila izdavačka kuća Otvorena knjiga plete mrežu pripovesti koristeći sve poznate žanrovske motive i teme. Od magnetnih oluja i interplanetarnih portala, preko zmajeva, trolova, goblina, veštaca, čarobnjaka, Pegaza, magičnih mačeva, igri (kosmičkih) prestola, sve do potopljenih Atlantida, egipatskih, ali i bosnaskih i rtanjskih piramida Sušić pripoveda epsko-alternaučno-fantastičnu sagu o čoveku koji je predodređen da bude heroj i spasilac svetova.

Kao veliki zaljubljenik u fantastiku, neistražene predele istorije i kosmosa, kao i u drevne mitove Sušić je pokušao da, pod uredničkom palicom već iskusnog pisca Miloša Petkovića, u svoju priču ubaci gotovo sve što mu je palo na pamet. Koliko je to bio veliki zalogaj za književni prvenac i da li je Sušić uspeo da se izbori sa ambicioznim zamislima i zadacima koje je sebi zacrtao ostaje da se vidi na testu kod čitalačke publike. Vreme će pokazati da li će čitaoci prihvatiti i zavoleti ovaj roman.

PROČITAJTE I OVO:  Narodno pozorište od 31. oktobra

Zanimljivo je da je Zlatni zmaj – Laž zamišljen kao prvi deo serijala. Na osnovu ovog prvog dela možemo zaključiti da Sušiću ne nedostaju ideje i mašta tako da ovaj potencijalni serijal može doživeti dugovečnost Gradića Pejtona, Bonance, Simpsonovih ili repriza Boljeg života.

Ono što je izvesno jeste da je Sušić ispunjen mladalačkim, gotovo detinjim, entuzijazmom sa kojim pristupa pisanju. Nekome se možda i neće svideti naivnost njegovog pripovedanja, ali ako ovo prihvatimo kao deo šarma autora i njegove pripovesti u romanu Zlatni zmaj – Laž zaista možemo uživati kao što smo uživali i u bajkama kada smo bili deca. Možda je upravo zbog svega ovoga ovaj roman najbolji uvod za one najmlađe koji tek žele da urone u magični svet epske, kao i svake druge, književne fantastike.

Piše: Milan Aranđelović