Konačno ste završili pisanjem svog književnog dela. Rukopis je gotov. Na kraju teksta ste napisali ono čuveno KRAJ. Možda ste, poput Henka Mudija junaka serije Kalifornikacija taj završetak tradicionalno zalili čašicom viskija. Možda imate i neki drugi običaj.
Vreme je da i ostatak književnog sveta upoznate sa svojim radom.
Statusi na Fejsbuku, odlomci na blogu, citati na Instagramu i Tviteru, čitanje delova rukopisa na Tik Toku… 
Sve to je iza vas.
Na redu je knjiga.
Prava.
Od papira.
Eventualno ona u elektronskom obliku.
Ili u obe varijante.
Čini se da nema ničeg lakšeg nego objaviti knjigu. Danas je toliko izdavačkih kuća, hiperprodukcije autora i njihovih ostvarenja. Kao što je svaki Jugosloven imao svog pravnika, tako se čini da danas i svaki Srbin ima svog pisca.
Međutim, nije to baš tako.
Kao autor koji iza sebe ima četiri objavljena romana i koja je urednik dve zbirke priča, dobro znam da je završen rukopis samo pola posla. Onaj KRAJ napisan na kraju teksta je samo početak avanture zvane objavljivanje knjige.
Postoje izdavačke kuće, koje su i na svojim sajtovima, ozvaničile da ne primaju rukopise. Kako, uprkos tome, i dalje objavljuju nove domaće autore, druga je priča (i pitanje za njih).
Recimo da na njih, za sada, ne možete da računate.
Hajde, da vidimo šta kažu u izdavačkim kućama koje primaju i objavljuju rukopise domaćih autora.
Kontaktirali smo nekoliko izdavačkih kuća i pitali ih koja je procedura za mlade autore koji žele da, kod njih, objave knjigu. Takođe smo ih pitali koje književne žanrove objavljuju.
Evo šta su nam odgovorili.
„Neko ko je zainteresovan da objavi knjigu u Službenom glasniku trebao bi prvo da kontaktira nekog od urednika sa konkretnim predlogom“, kazao nam je Petar Arbutina, izvršni direktor Glasnikovog sektora za izdavanje knjiga. „Predlog bi trebalo da sadrži kratak opis projekta, sinopsis ili kraći deo rukopisa. Na osnovu toga urednik donosi odluku da li želi da nastavi da se bavi ponuđenim predlogom, zatraži ceo rukopis ili dodatne informacije. To bi bila opšta procedura iako svaki od urednika ima diskreciono pravo iz koga proizilazi i urednička odgovornost, da taj proces prilagodi vlastitoj dinamici rada a u cilju bilje efikasnosti i tačnije procene u izradi svog segmenta Izdavačkog plana. Pojedinačni urednički planovi profilišu zbirni Izdavački plan. Tokom godine od pristiglih ili naručenih rukopisa domaće ili prevedene književnosti urednici, u skladu sa vlastitim čitalačkim i uredničkim uvidima i izdavačkom politikom kuće, predviđanjima čitalačkog interesovanja i potencijalnog uspeha knjige na tržištu, daju svoje predloge.“
„U savremenoj književnoj produkciji ne postoji baš jasna granica između žanrova“, odgovara Petar Arbutina na pitanje koje književne žanrove objavljuje Službeni glasnik. „Mislim da, osim par izuzetaka, u Srbiji i na celom Balkanu ne postoje žanrovski definisani izdavači. Zato odgovor na ovo pitanje može biti krajnje jednostavan: ne objavljujemo savremenu poeziju a sve druge žanrove objavljujemo. Pitanje je previše opšte, da li pod “književnim žanrovima” podrazumevate samo one vezane za umetničku književnost? U svakom slučaju odgovor je isti iako previše uopšten, kao i pitanje, uostalom.“
Nešto uže profilisani su u Autostoperskom vodiču kroz fantastiku. Na pitanje koje književne žanrove objavljuju Kristijan Šarac, glavni urednik u AVKF, kaže „Spekulativnu fikciju u celokupu.“
„Što znači naučnu fantastiku, epsku fantastiku, horor, kao i sve moguće podžanrove uključujući i granično, ono što alegorijski dodiruje fantastiku“, pojašnjava Šarac.
Koji izazov stoji pred mladi autorima i autorkama koji žele da svoje delo objave za AVKF?
„Slanje rukopisa, biografije, izdvojenih odlomaka i očekivanja“, započinje Šarac priču o proceduri. „Svako u zasebnom dokumentu. Pristajanje na rad sa urednicima ukoliko se rukopis prihvati. Procena traje do šest meseci. Zbog obima posla i prirode našeg volonterskog angažovanja. Naravno trudimo se da to bude kraće.“
Slična procedura je i za one koji žele da svoj rukopis pošalju u Deretu.
„Integralnu verziju rukopisa za Regularni Deretin izdavački plan za sledeću godinu trebalo bi slati isprintan u A4 formatu ili elektronski u Word formatu u intervalu od 1. novembra do 31. decembra“, poručuje Kata Kaluđerović iz Derete.
„Uz rukopis neophodno je priložiti i koncizan sinopsis dela, ne veći od jedne šlajfne (1800 karaktera sa razmacima), i podatke o autoru rukopisa (ime i prezime, adresa, e-mail adresa, broj mobilnog telefona).
Isprintanu verziju rukopisa možete slati na adresu IK Dereta: Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd.
Elektronske verzije rukopisa možete slati na e-mail adresu: office@dereta.rs.
Autor će dobiti odgovor o objavljivanju ili neobjavljivanju rukopisa do 1. marta kada zatvaramo Regularni izdavački plan i kada raspisujemo Deretin konkurs za neobjavljeni roman.“
Da, tu je i redovan Deretin konkurs za neobjavljen roman.
View this post on Instagram
„Izdavačka kuća Dereta raspisala je XVI po redu konkurs za dodelu književne Nagrade Miroslav Dereta za najbolji neobjavljeni roman“, podesća nas Kaluđerović. „Konkurs je otvoren do 1. jula 2021. Isprintane rukopise (u jednom primerku) , potpisane punim imenom i prezimenom, sa kontakt generalijama, slati na adresu: Izdavačka kuća Dereta Vladimira Rolovića 94a 11030 Beograd ili u elektronskoj verziji slati na adresu office@dereta.rs sa naznakom: konkurs za nagradu Miroslav Dereta. Žiri, koji će raditi u sastavu: Zoran Bognar, Jasmina Ahmetagić i Petar V. Arbutina, doneće odluku o pobedniku konkursa sredinom septembra. Nagrada, koja se sastoji od povelje i novčanog iznosa, biće dodeljena u decembru 2021. u okviru Dana Gradske opštine Čukarica. Rukopisi poslati na konkurs se ne vraćaju.“
Dakle, Dereta pruža dve opcije.
„Imamo regularni izdavački plan i konkurs za dodelu književne Nagrade Miroslav Dereta za najbolji neobjavljeni roman““, kaže Kata Kaluđerović.
„Što se žanrova tiče, konkurs je za nagradu za najbolji neobljavljeni roman, dakle, tu samo primamo romane“, kaže Kaluđerović. „Od ostalih žanrova, objavljujemo eseje, putopise, publicistiku, dokumentarnu prozu, estetiku, teoriju književnosti.“
Slična procedura je i u izdavačkoj kući Arhipelag.
„Procedura je prilično jednostavna“, reklasirajuće započinje objašnjenje glavni urednik i direktor Arhipelaga Gojko Božović. „Mi rukopise primamo i čitamo u periodu od kraja decembra do kraja marta svake godine. Ako nam stigne mnogo rukopisa, kao što se dogodilo tokom prošle zime, onda ih čitamo i posle marta. Primamo samo rukopise koji ranije nisu objavljeni u štampanom ili u elektronskom obliku. Uz rukopis se šalje biografija, ali nije potrebno slati recenzije. Od jednog autora u toku jedne godine prihvatamo na čitanje samo jedan rukopis. Rukopisi se čitaju po redosledu prijema, a vreme potrebno za čitanje i ocenu rukopisa zavisi od broja rukopisa koje trenutno imamo na čitanju i od ritma i okolnosti oblikovanja godišnjeg izdavačkog plana Arhipelaga. Rukopise prihvaćene za štampu objavljujemo do kraja godine, pri čemu sarađujemo sa autorima prihvaćenih rukopisa na oblikovanju konačne verzije teksta. Da bismo objavili neki rukopis, nije neophodno da poznajemo autora ili da autor bude poznat na književnoj ili nekoj drugoj sceni. Objavili smo i niz prvih knjiga autora koje smo upoznali zahvaljujući njihovim rukopisima. Ali je neophodno da se rukopis uklapa u uređivačke standarde Arhipelaga i da pripada oblastima koje objavljujemo. Uvek preporučujemo novim autorima da pre nego što pošalju rukopis nekom izdavaču pregledaju sajt izdavača i vide kakve on knjige objavljuje, a da potom rukopis pošalju samo ako svoju knjigu prepoznaju u prikazanom profilu tog izdavača.“
A što se tiče književnih žanrova koje Arhipelag objavljuje?
„Arhipelag, kao što je poznato, objavljuje knjige iz književnosti i humanistike“, kaže Božović. „Iz književnosti su to romani i priče (edicija Zlatno runo i Tema), esejistika (edicija Znakovi), drama (edicija Premijere), poezija (edicije Element i Izbor) i književnost za decu i mlade (edicija Mali Arhipelag). Iz humanistike to su najpre istoriografija (edicije Vreme i priča, Kultura i istorija, i Vreme), politička teorija (edicija Kapital), sociologija (edicija Presek) i ekonomija (edicija Summa). Jedan izdavač ne može i ne treba da objavljuje sve žanrove. Ali treba da u žanrovima koje objavljuje ponudi svojim čitaocima pouzdan izbor i mogućnost izbora. Mi, recimo, ne objavljujemo stripove ili epsku fantastiku, za to već postoje specijalizovanu izdavači. Ili, na drugoj strani, ne objavljujemo pulp literaturu ili literaturu „lakih nota“, jer u tome ne prepoznajemo razloge našeg izdavačkog posla.“
Urban art, makar kada je žanrovska opredeljenost u pitanju, otvara širu lepezu mogućnosti za mlade autore.
„Urban art nije toliko žanrovski profilisan, koliko je usmeren na stvaralaštvo mladih ili stvaralaštvo za mlade“, kaže Tamara Kučan, književnica i direktorka ove izdavačke kuće. „Žanr ne odlučuje da li će knjiga biti objavljena kod nas već napisana priča i snaga te priče.“
Dakle, šta bi trebalo da urade mladi autori koji bi želeli da im UA objavi knjigu?
„Mladi autori nam pošalju rukopis, sinopsis do jedne strane i kratku biografiju na mejl. Rok da odgovorimo je tri meseca. Moram da napomenem da se dogodi nekada da zatvorimo prijem novih rukopisa zbog velikog broja pristiglih, da bi urednici stigli da pročitaju sve što je stiglo na mejl.“
A šta ako su istekli svi rokovi za slanje i prijem rukopisa, a vi ste tek onda završili svoj tekst?
Možda je onda izdavačka kuća Otvorena knjiga pravo rešenje za vas. Oni nemaju rokove i primaju rukopise tokom cele godine.
„Da bi neko objavio knjigu u našoj kući, potrebno je da pošalje rukopis, sinopsis i kratku biografiju“, objašnjava Petar Nikolić iz Otvorene knjige. „Svakako je bitno da je sam autor uredio tekst najbolje što je mogao (što manje slovnih i gramatičkih grešaka, i ako je na latinici da tekst ne bude “ošišan”).
Šta objavljuje Otvorena knjiga?
„Najveći broj izdanja su nam klasici, ali objavljujemo i druge žanrove: satiru, fantastiku, horor, istorijske romane, triler, drame…“, zaključuje Nikolić.
Nadam se da su vam ovi odgovori pomogli da se upoznate sa procedurama izdavačkih kuća, kao i da vidite šta vam je sve potrebno prilikom slanja rukopisa. Sve izdavačke kuće imaju različite, a, opet, slične procedure što se tiče primanja rukopisa i objavljivanja knjiga.
Nemojte da vas obeshrabri dugo čekanje na odgovor ili njegov izostanak. Objavljivanje knjige je mukotrpan posao koji zahteva dosta truda i mnogo upornosti.
Ali, verujte mi, na kraju se sve isplati.
Emotivno, naravno.
Kada konačno vidite vašu knjigu na knjižarskim policama, sve ove muke biće zaboravljene.
Piše: Milan Aranđelović
