Festival „Krokodil“ (Književno regionalno okupljanje koje otklanja letargiju i dosadu) biće održan 12. i 13. juna u Amfiteatru ispred Muzeja istorije Jugoslavije, a kroz razgovor sa osnivačem Vladimirom Arenijevićem pominjemo koliko brojnu publiku ima ovaj festival i kako mu ni kiša ne smeta iako se odvija pod otvorenim nebom.
– Prethodnih godina trajalo je po tri, a ove godine će trajati dva dana, ali u zgusnutijem rasporedu. Dva večernja i jedan dnevni događaj odvijaće se pod svojevrsnim sloganom – centri periferije. Preispitujemo (književni) odnos centra i margine: u fizičkom, poetičkom, političkom… smislu. Eksperiment, provokacija, kritičko preispitivanje stvarnosti, sve su to elementi svesno perifernog pozicioniranja u književnosti, javnosti i društvu uopšte, ali i onoga što nazivamo radom na malom prostoru – priča Arsenijević.
Dodaje zatim i da o tome da li će biti centar, to jest mejnstrim ili periferija ponekad odlučuje i sam autor.
– Ako niste fokusirani na novac i slavu, kojih zapravo i nema, onda taj perferni odnos može često biti inspirativniji, pružiti neku vrstu stvaralačke slobode i mogućnosti da se mejnstrim sagleda sa distance, i to u trenutku kad se dešava – ističe poznati pisac. Govoreći o ocenama da je književna scena ovih prostora vrlo živa, on objašnjava da je u stvari živa izdavačka scena.
– U Srbiji su se desila dva procesa. S jedne strane došlo je do ukrupnjavanja izdavačke scene, što je onda uticalo na porast produkcije i prodaje. Jer su to ljudi koji knjigu gledaju kao proizvod i onda guraju prodaju. S druge strane, to je podstaklo poplavu izdanja izuzetno sumnjivog kvaliteta, ali i dalo kakav-takav prostor ozbiljnoj književnosti da se vidi na tržištu. Procesi su višeznačni, teško je precizno opredeliti šta je dobro, a šta nije – zaključuje pisac.
Na pitanje šta nikako ne bi propustio na predstojećem „Krokodilu“, odgovara da ništa ne bi propustio, a ako bi morao da izdvoji samo jedno ime, onda je to Dubravka Ugrešić.
Uz legendarnu Dubravku Ugrešić, na ovogodišnjem „Krokodilu“ učestvuju reditelj Lazar Stojanović, Andrej Nikolaidis, Filip David, istaknuti bugarski pisac Alek Popov, švedski autori Pernile Berglund, Mike Berglund i drugi.
Izvor: Blic
