Narodno pozorište “Sterija” iz Vršca gostuje večeras u Bitef teatru sa predstavom “Viktimološka priča”.
Predstava Leona Kovke u režiji Fuada Tabučića oslanja se na ženske uloge, koje su u slučaju Kovke pisane studiozno i efektno do virtuoznosti. Reč je o plodnom dramskom autoru koji piše u širokom dijapazonu žanrova od trilera, preko vodvilja i intimističke drame, do komada za decu u obliku savremene bajke. On prema rečima Radomira Putnika ne pripada korpusu dramskih pisaca koji „uvek pišu jednu istu dramu“. Iako je njegov dramski rukopis prepoznatljiv, odraz njegove individualnosti u savremenoj srpskoj dramskoj književnosti pripada i sposobnosti da čitaoca iznenađuje uvek neočekivano novim delom u svakom smislu – od uopšeno žanrovskog, do estetskog i tematskog okvira.
„Leon Kovke je pisac ‘lake ruke’. Kovke se kao autor ne muči kombinujući zbivanja sa motivacijom postupaka svojih dramskih junaka. Kod ovog autora događaji se nižu prirodnim putem – i kada je reč o realističkom ili naturalističkom viđenju moralnog pitanja koje predstavlja okosnicu drame – čime se odlikuju ne samo ‘dobri tehničari’, već i samosvojni pisci koji su izgradili autonomni dramski svet“, ističe Radomir Putnik u pogovoru Kovkeove zbirke Šest drama.
„’Viktimološka priča’, drama Leona Kovkea koju smo želeli da postavimo na vršačku scenu, nastaje kao replika na ‘Zoološku priču’ Edvarda Olbija”, otkriva Ivan Đorđević, direktor i glumac NP „Sterija“. “Ona na neki način kruniše autentičnost i suverenost ovog dramskog pisca. U fokusu drame jesu dve žene uzročno posledično vezane neminovnošću jednog od viktimoloških zakona prema kome se počinilac zločina i žrtva pre tragičnog susreta moraju sresti bar jednom. Maja i Nensi, glavne junakinje, kao prototipi ličnosti mnogih mladih žena današnjice, u neprestanom sukobu sa društvom koje ih i rađa i žrtvuje u isto vreme, okosnica su ideje o osudi prikrivenog i transparentnog nasilja nad ženama i nasilja kao takvog“.
U predstavi igraju Jovana Andrejević, Jovana Božić i Neda Grubiša, dok je za muziku zadužen Momir Cvetković. Scenografiju i kostimografiju potpisuje Sofija Lučić.
“Pet reči i dva pitanja.
Dete. Žena. Muškarac. Životinja. ŽRTVA.
Šta se dogodi kada se u nama probudi žrtva i onda postanemo nasilnici?
Da li je najgore nasilje nad samim sobom?” – reditelj Fuad Tabučić
Izvor: B92
