Kao što poslovica, kojoj su skloni iritantni nju ejdžeri kaže, ako drvo padne u praznoj šumi, da li je napravilo zvuk? Kada autor nakon meseci, a ponekad i godina mukotrpnog rada odluči da odustane od romana, da li je ovaj deo njegovog opusa? Evo primera nekoliko romana, koji su okupirali svoje autore godinama, a za koje nam samo ostaje da verujemo da su mogli promeniti istoriju književnosti, da su bili napisani.
Tokom šezdesetih Borislav Pekić je intenzivno radio na romanu Crveno i belo. Konstrukcija ovog nikad završenog romana bila je izrazito kompleksna i pojavljuje se kao česta tema dnevnika i pisama koje je autor pisao u to vreme. Roman, struktuiran nalik na muzičku simfoniju ,trebalo je da se sastoji od tri slabo povezane priče o trima stradanjima Jevreja kroz istoriju- u Vavilonu, za vreme izgnanstva iz Španije i tokom holokausta u okupiranom Beogradu. Ujedno sastojao bi se od “tri horizontalna plana” : subjektivno-objektivni dakle klasični roman, subjektivni u formi dnevničkih beležaka i objektivni sa korišćenjem autentičnih citata iz štampe iz perioda okupacije. Pekić je iz nepoznatih razloga napustio ovaj projekat.
Nakon uspeha svog prvenca Misterije Pistsburga Majkl Šabon, započeo je ambiciozni drugi roman, Fountan City o arhitekti koji želi da napravi savršen stadion. Roman je vremenom porastao na 1500 stranica, od čega je 700 dospelo do Šabonovog urednika, koji nije bio impresioniran. Nakon što je odustao do romana, praktično za nekoliko dana sa lakoćom je napisao osnove Wonder Boysa, sa kojima će ponoviti prvobitni uspeh. 2010te Šabon je objavio prva četiri poglavlja, sa anotacijama koje ubedljivo govore o tome koliko je pisanje i napuštanje ovog projekta teško palo autoru-jedna od njih kaže “knjiga iznova preti da ubije svog autora”.
Nekoliko romana Miloša Crnjanskog ostaju nedovršeni- međuratni roman Suzni krokodil, dubiozne umentičke vrednosti, prepun tračeva iz ondašnjeg Beograda, jedva prikrivenih u romaneskni narativ. Knjiga o Mikelanđelu, nastala iz suviše opširnog odlomka Hiperborejaca, bila je poslednje delo Crjnanskog i objavljena je posthumno. Crnjanski sa veliko erudicijom i razumevanjem piše o životu renesansnog umetnika, osobito fokusiran na njegove navodne incestuozne i homoseksualne tendencije. Takođe, još jedan hibridni tekst- nešto između memoara i putopisa (nalik na Hiperborejce) samo o periodu koji je Crnanjski proveo u Španiji ostao je nedorađen i poznat samo po radnom naslovu Espana.
Znatno dramatičnije, Gogolj je odlučio da zapali svoj rukopis drugog dela Mrtvih duša, Evelyn Waugh uradio je isto jer mu je prijatelj rekao da mu se nacrt romana ne dopada, nakon čega je pokušao da izvrši samoubistvo ušavši u more (doduše opekla ga je meduza, pa je odlučio da odustane ). Sergej Jesenjin spaljuje nekoliko stotina svojih pesama, neposredno pre nego što će izvršiti samoubistvo – da li je ovaj čin ,kao i samo samoubistvo na neki način povezan sa otporom komunističkim vlastima ili samo odluka teško depresivnog pesnika, ostaje nepoznato.
Nakon uspeha stripa Watchman koji je na izvestan način dekonstruisao žanr superheroja, Allan Moore je planirao da nastavi sa radom u ovom pravcu, imajući u vidu radikalnu promenu u svetu DCijevih superheroja. U postapokaliptičnom svetu, nakon pada civilizacije , ljudi se okreću superherojima da ostvare novi poredak. Suupermen i Wonder Woman kontrolišu zapadni deo SAD, dok Captain Marvel kontroliše istočni, sa Džokerom i Leksom Lutorom smeštenim u ono što je nekad bio Las Vegas. U priču je nekako umešan i Betmen koji predvodi superheroje bez natprirodnih moći. DC je nažalost odbio ovaj projekat kao previše komplikovan i ambiciozan.
Ponekad davno izgubljeni romani umeju da nađu način da se vrate u život. Roman Stivena Kinga Under the Dome, započet je trideset godina pre objavljaivanja pod drugim naslovom- Kanibali. Struktura se doduše usložnjavala, pa je King morao da odustane. Trideset godina kasnije, sa znatno više iskustva, uspeo je da iz rukopisa isteše jedan od svojih boljih tekstova. Slično se desilo i Allanu Gurganusu koji je nakon trideset godina nastavio svoj monumentalni roman The Erotic History of a Southern Baptist Church.
Piše: Jan Kanja
