Iako Uroš Timić i dalje ima epitet mladog, on je već etablirani pisac i zanimljiva i originlana pojavana na našem književnom i medijskom nebu. Zavišio je bibliotekarstvo i informatiku na Filološkom fakultetu, osnivač je Udruženja Bloger fest, trenutno radi kao voditelj i promoter na televziji Kurir. Do sada je objavio nekoliko romana, u pisanoj i elektronskoj formi, prisutan je u zbirkama priča, a sa manekenom i, takođe piscem, Markom Mićovićem vodio je humorističku emisiju Neprikladno koja se emitovala na YouTubeu.
U izdavaštvu je prošao sve, velike i male izdavačke kuće, samizdate, elektronska i audio izdanja. Verujemo da će njegova iskustva biti dragocena onima koji tek počinju svoje prve korake na književnoj sceni.
- Vaš prvi roman, „Osmi život“, nastao je u okviru konkursa „Literarni Onlajn Inkubator“. Da li možete da nam kažete nešto o tome?
Ajoj, kad je to beše bilo? Ima osam godina od tad. Pa ništa, konkurs je bio onlajn, kao što mu i naziv kaže, ja sam te godine završio prvenac, poslao na konkurs, prošao u uži krug, zatim u finale i na kraju bio jedan od troje pobednika, to je, ujedno, moja afirmacija kao autora.
- Da li smatrate da bi trebalo da postoji više ovakvih konkursa gde bi mladi, neafirmisani, neobjavljeni i neiskusni pisci trebalo da dobiju šansu?
Bio je konkurs Tvoja reč pre tri godine, a i sada je konkurs Bookmate-a u toku. Što se konkursa tiče, ovo su oni koji za nagradu imaju objavljivanje, distribuciju i reklamu romana prvenca u jakim izdavačkim kućama, zato ih spominjem, a inače ima dosta konkursa na kojima mladi mogu da se dokažu, s tim što ove spominjem jer znam provereno da nisu namešteni. Na konkursu Tvoja reč sam bio član žirija…
- Ima i u Srbiji danas nešto poput ovog konkursa?
Da, eto, već sam i na ovo pitanje odgovorio. Ja sam konkurse prestao da pratim, iskreno, nekada sam gledao da stalno to proveravam jer su postojali konkursi i za drugu knjigu itd. Sada se već smatram nešto starijim autorom, pa ih ne pratim, ali pošto sa Bookmate-om sarađujem, video sam da imaju i da je u toku drugi konkurs njihov i ne sumnjam da će biti veoma uspešan.
- Nakon Lagune, kao velikog izdavača, koja je objavila Vaš prvi roman, drugu knjigu Četrdeset dana objavio je nezavisan izdavač Galaksijanis. Kakva su Vam bila iskustva sa ovim izdavačem?
Odgovor bi mogao da bude veoma kratak: ono što mi je bilo obećano, to sam i dobio. Zahvaljujući romanu Četrdeset dana sada sam upućen u svet izdavaštva, distribucije, marketinga i svega ostalog što se tiče književnosti, do tančina. Takoreći, ekspert sam za nešto, za šta sam pre tog romana bio apsolutni amater.
- Treći roman Reptil je Vaše samostalno izdanje?
I opet se odgovor može naslutiti iz prethodnog odgovora. Da, roman Reptil je u jednom trenutku imao tri izdavača, sa megalomanskim obećanjima, a na kraju se svelo na to da ipak više cenim svoje živce, tako da je autorsko izdanje. I taj segment objavljivanja romana smo, dakle, naučili, igrom slučaja i okolnosti. Prijatelj pisac, Nikola Dumitraškoić, koji godinama radi autorska izdanja me je uputio u to kako to funkcioniše, naučio me je da radim prelom… Zajedno radimo korice i pomažemo drugim autorima da objave svoje knjige i na to sam jako ponosan.
- Takođe pišete direktno za platformu Bookmate gde u okviru biblioteke Bookmate Originals zatupljeni zajedno sa autorima kakvi su Vesna Dedić, Dejan Stojiljković i Tamara Kučan. Kakva su Vaša iskustva vezana za ovo?
Spomenućemo i Jelenu Dramićanin i Keri Čin, nas šestoro trenutno pišemo za Bookmate Originals. Iskustva su neobična – pišem trenutno za njih serijal Provincijalac koji je osmišljen kao roman u epizodama, zato i reklamna kampanja izgleda kao poster Netflix serije jer svo šestoro pišemo taj format. Takođe, prethodni serijal postoji i u audio izdanju, te je i to bilo lepo, novo iskustvo, slušati kako neko drugi čita ono što ste vi napisali.
- Da li se u Srbiji više čitaju elektronske ili štampane knjige? Da li Vas lično više čitaju „na papiru“ ili „na struju“?
Više me čitaju na papiru, ranije mi je, recimo, bilo drago zbog toga, sada mi je jednostavno važno samo da se čita u kojem god obliku. Ja volim štampanu knjigu, ali nemam ništa protiv ni elektronskih knjiga. Na platformi Bookmate postoji roman Reptil u elekstronskom izdanju. A što se Srbije tiče, mislim da je situacija sada 50 – 50 %, opet kažem, ranije me je plašilo to što elektronske knjige preuzimaju vođstvo, sada mi je samo važno da se čita.
- Do sada ste prošli bukvalno sve što jedan pisac može da prođe. Objavljivali ste za najveće izdavačke kuće, za male, kao samizdat i u elektronskoj formi, kao i audio knjige. Verujem da se slažete sa Ničeom koji kaže kako “Ti imaš svoj put, ja imam moj. A što se tiče ispravnog i jedinog puta, on ne postoji.“ Opet, imate li neke savete koje možete dati mladim autorima koji su tek počeli da se probijaju na književnu scenu ili da pišu?
Da i biću brutalno iskren, zato što sam, eto, napunio famoznih trideset godina, osam godina se bavim pisanjem, što se starosti tiče, pošto mi mlađe generacije već uveliko persiraju, eto, dajem sebi za pravo da kažem iskren i neupakovan u ukrasni papir odgovor. Dakle, počećemo od osnovnog: ako želite da budete pisac, morate da budete pismeni. Potkrade se svima neka greška, ali je nedozvoljeno da pisac bude nepismen. Drugo, ne letite previše visoko sa prvim romanom/knjigom ili štagod da objavljujete jer će pad mnogo da boli, poletite tek toliko da možete dalje da nastavite da letite, a ne da se lomite. Dalje, zapamtite kao postulat: šansa da vaš prvi roman, ma koliko ga vi dobrim smatrali, bude bestseler i nešto što menja tok književne scene – jednaka je šansi da dva puta osvojite sedmicu na lotou, zaredom. Dakle, nije nemoguće, ali su takve šanse. Ako više dobijate kritika od pohvala, nemojte da vam radi sujeta, već radite na sebi. Ako dobijete dobronamernu sugestiju od kompetentne osobe, poslušajte i uzmite u razmatranje. I prvi korak neka bude doziranog samopouzdanja jer smo mi pisci, a ne estrada i treba da budemo elokventna, emancipovana kulrurna elita, a ne uobraženi kvazi-intelektualci koji, recimo, ne znaju ko je napisao knjigu Životinjska farma. I da, čitajte, čitajte, radite na sebi uvek i u svakom trenutku. Nije sve što ste napisali – materijal za objavljivanje. Kada budete sasvim sigurni da je TO ONO što vas treba da predstavlja u svetu književnosti – objavite!
- Zanimljivo je da ste po struci bibliotekar, ali da ste posao u biblioteci napustili da biste radili kao voditelj na televiziji. Zašto ste se odlučili na ovaj, čini se drastično različit, korak?
Previše sam lep. Šalim se, naravno. Vođenje kulturnih manifestacija i književnih promocija je dovelo do toga da shvatim koliko uživam u tome, tako da, eto, odvažio sam se za promenu koja mi je u tom trenutku bila potrebna.
- Naravno, promena zanimanja nije uticala na Vaše pisanje? I dalje pišete?
Malo sam morao da se adaptiram na tu promenu, tako da je bilo i veće pauze, ali da, još uvek pišem i nikada neću prestajati da pišem (što ne znači da ću uvek sve objaviti).
- Da i možete da nam otkrijete na čemu trenutno radite?
Nadovezujem se na nešto što sam rekao u odgovoru na pitanje broj osam. Pisao sam roman Antihristov pakt kada je počela pandemija i kada smo bili pod ključem. Recimo da imam sto strana tog romana i kada sam ja to pročitao, rekao sam sebi „ovo nije to“. I čekao da mi dođe inspiracija da to prepravim (nisam ga obrisao, naravno). Nije došla ta inspiracija, došla je inspiracija u vidu sna koji sam sanjao u oktobru prošle godine i to je rezultiralo time da sam, čim sam se probudio, uzeo lap top i počeo prvo poglavlje knjige, a nakon što sam to završio, uzeo papir i olovku i ilustrovao ono što je glavni motiv romana, a roman se zove Kuća sa staklenim zvonom.
- Kada možemo da očekujemo Vaš novi roman?
Do kraja ove godine. Roman će imati ilustracije (koje sam ja osmislio, ali će ih slikati Marko Timić, moj otac, koji je slikar po zanimanju) i pored toga vas očekuje jedno veliko, veliko iznenađenje, mislim da to niko do sada nije radio, makar ne u Srbiji, kada je ovaj roman u pitanju. To ću otkriti nekom drugom prilikom, ali mislim da će čitaoci biti odušvevljeni jer znam da ja jesam bio oduševljen kada mi je prijatelj predložio to.
Razgovarao: Milan Aranđelović
