Knjiga “Klio se stidi” prof. dr Radivoja Radića bila je juče u žiži interesovanja posetilaca sajma knjiga, a koje zanima istorija i polemika oko pseudoistorijskih tekstova koji se pojavljuju sve više u nekim, čak uglednim stručnim časopisima.
Prof. Radić sa Odeljenja istorijskih nauka na beogradskom Filozofskom fakultetu napisao je pre nekoliko godina knjigu “Srbi pre Adama i posle njega” u kojoj je započeo javnu polemiku sa pseudoistoričarima koji su pod uticajem nacionalističkih tumača istorije pisali članke u nekim navodno stručnim časopisima iznoseći tvrdnje koje nemaju naučnu podlogu, a odnose se na prošlost Srba.
Knjiga je bila tako zanimljivo napisana sa pouzdanim argumentima protiv raznih izmišljotina o srpskoj prošlosti, poreklu, o istorijskim ličnostima i njihovim biografijama koje su vrvele od iskrivljenih tvrdnji da je imala četiri izdanja.
Pošto se u međuvremenu nakupilo dosta novih pseudoistorijskih tekstova Radić je napisao “nastavak” – “Srbi pre Adama i posle njega, jer prema njegovim rečima pseudoistorija je postala psihološki i sociološki problem i polako se uvlači u časopise, gde joj nije mesto.
U razgovoru sa Radićem smo saznali da je devedesetih godina situacija bila mnogo gora, zato što su politička zbivanja doprinosila nacionalističkoj euforiji, ali sada su pseudoistoričari prešli na društvene mreže i tamo nastupaju veoma agresivno i stalno ponavljaju poznate falsifikate i pogrešna tumačenja.
Radić je skrenuo pažnju da su nove knjige koje su potpuno neutemeljene u naučnim izvorima pisali uglavnom ljudi koji nisu istoričari, već među njima ima slikara, pravnika, čak i jedan fizičar u penziji iz Vinče.
On svojata vinčansko pismo, koje je de fakto nepostojeće i naziva ga “srbica”.
Za novu knjigu koja je stigla na sajam, Radić je kazao da je bilo pet hiljada lajkovanja.
On je najavio da će “Klio se stidi” možda dopunjavati i metodološki obarati zaključke, koji nisu naučno zasnovani.
Radić je naveo da je bilo i ozbiljnih pogrešnih tumačenja u veoma luksuznom katalogu izložbe “Osvežavanje memorije”.
Za njega je najveći problem što pseudoistorija donosi negativne posledice za Srbe u naučnim krugovima izvan zemlje, jer kada se objave na nekom od stranih jezika teško ih je demantovati.
On je naveo primer tvrdnje italijanske pseudoistoričarke Ane de Lelio, koja je napisala da je Miloš Obilić bio Albanac, a veoma je teško to demantovati, jer bi moralo da se piše na stranom jeziku.
Izvor: RTV
