U knjižarama se nedavno pojavio roman Ralfa Elisona “NEVIDLJIVI ČOVEK” u prevodu Predraga Šaponje,
koji je u anketi o sto najboljih romana napisanih na engleskom jeziku između 1923. i 2005. godine magazina Tajm uvršten među prvih deset.
O romanu Ralfa Elisona, Nevidljivi čovek
Ralf Elison predstavlja jednu od najneobičnijih pojava u američkoj književnosti, budući da se njegovo delo sastoji od jedne jedine knjige koju je kritika visoko ocenila (ovde se ne računaju posthumno objavljeni roman i zbirke eseja). Radi se o romanu Nevidljivi čovek (1952), priči o grotesknim, razočaravajućim iskustvima jednog crnca koji živi pod zemljom, u rupi osvetljenoj ukradenom strujom. Kada dobije stipendiju za koledž namenjen crncima, doživljava poniženje od strane belaca i upoznaje dekana koledža, crnca, koji s prezirom gleda na probleme svoje sabraće. Utehu ne pronalazi ni kada ga prognaju iz koledža, niti u religiji (čiji je propovednik, ispostavlja se, kriminalac), niti u politici (gde biva upleten u frakcionaške sukobe unutar levičarskog pokreta, a potom i u rat sa pripadnicima crnačkog nacionalističkog pokreta). U knjizi se osuđuje američko društvo iz sredine XX veka koje svojim građanima ne nudi trajne ideale, niti obezbeđuje institucije kroz koje bi ih ostvarili. U tekst je protkana i snažna rasna tema – metafora o “nevidljivosti” ukazuje na ljude koji, zaslepljeni predrasudama, ne vide čoveka onakvog kakav jeste. Isto tako, ukazuje se na paradoks da koliko god crnci bili vidljivi kao rasna grupacija, kao pojedinci su u svakodnevnom funkcionisanju društva bili potpuno nevidljivi (u datom periodu američke istorije). Elison je preminuo 1994.
U doba svog objavljivanja, roman je snažno odjeknuo u američkom društvu, u kojem se rađao građanski pokret Afroamerikanaca, dok su u isto vreme postojale oaze rasne segregacije i netrpeljivosti. Knjiga je ovenčana Nacionalnom književnom nagradom 1953. U govoru izrečenom prilikom njenog dodeljivanja, Elison je ukazao na krizu savremenog američkog romana, kako mu nisu odgovarale nijedna od dve dominantne tradicije, ni dobro konstruisani roman u stilu Henrija Džejmsa, niti “tvrdi krimić” pun nasilja i ciničnih opaski na račun društvene situacije. Nijedna forma nije odgovarala improvizacijama i lajtmotivima na temu identiteta i previranja, kako unutar američkog društva, tako i među pojedincima. Umesto da napiše još jedan roman pun društvene kritike, pisac stvara prozu “otvorenog stila”, koja neće sputavati ideju da se na simboličan način ilustruju previranja kako u duši pojedinaca, tako i u društvu kao celini. A simbolistički postupak u ovom romanu, po priznanju samog Elisona, potiče o TS Eliota i njegove poeme Pusta zemlja. Pisac je to delo prvi put pročitao još kao student i odmah ga je zadivilo stapanje njegove dve velike strasti, muzike i književnosti. Elison je u ovoj poemi video džez muziku pretočenu u reči i kasnije je često isticao da je od Eliota naučio kako se slika rečima i tehniku improvizacije, koju je do tada sretao samo u džezu.
Knjiga je odmah po objavljivanju dočekana s pozitivnim prikazima u najuglednijim književnim časopisima. Sol Belou je za prvi roman do tada malo poznatog autora napisao da predstavlja “briljantnu individualnu pobedu, dostignuće… koje dokazuje da među našim savremenicima ima istinskog herojskog kvaliteta”, dok su drugi kritičari roman odmah označili kao neosporno klasično delo književnosti XX veka. “Jezik književne kritike se često pokaže plitkim i snishodljivim kada ima posla sa ovakvim delom”, pisao je Delmor Švarc. Nedavno je u anketi magazina Tajm ovaj roman uvršten među 100 najboljih romana napisanih na engleskom jeziku između 1923. i 2005.
O autoru
Ralf Elison je afroamerički pisac rođen 1914. u Oklahomi. Studirao je kompoziciju na Univerzitetu Taskegi u Alabami. U Njujork odlazi 1937. da bi studirao vajarstvo, upoznaje pisca Ričarda Rajta i postaje saradnik brojnih književnih časopisa i aktivista ljudskih prava. Tokom II svetskog rata, služi u trgovačkoj mornarici. Prvi roman Nevidljivi čovek objavljuje 1952. i za njega dobija Nacionalnu književnu nagradu. Roman je snažno odjeknuo u američkom društvu, u kojem se rađao građanski pokret Afroamerikanaca, dok su u isto vreme postojale oaze rasne segregacije i netrpeljivosti. U govoru izrečenom prilikom dodele nagrade, Elison je ukazao na krizu savremenog američkog romana, kako mu nisu odgovarale nijedna od dve dominantne tradicije, ni dobro konstruisani roman u stilu Henrija Džejmsa, niti “tvrdi krimić” pun nasilja i ciničnih opaski na račun društvene situacije. Nijedna forma nije odgovarala improvizacijama i lajtmotivima na temu identiteta i previranja, kako unutar američkog društva, tako i među pojedincima. Umesto da napiše još jedan roman pun društvene kritike, pisac stvara prozu “otvorenog stila”, koja neće sputavati ideju da se na simboličan način ilustruju previranja kako u duši pojedinaca, tako i u društvu kao celini. U anketi magazina Tajm ovaj roman je uvršten među 100 najboljih romana napisanih na engleskom jeziku između 1923. i 2005. Za života je objavio još samo dve zbirke eseja. Zbirka priča Let kući (Flying Home) i roman Juneteenth izašli su posthumno. Preminuo je u Njujorku 1994. Roman Nevidljivi čovek treba uskoro u izdanju Agore da se pojavi u novom prevodu.
