Roman „Marsovac” Endija Vira opisan je na koricama domaćeg izdanja kao knjiga „koja je postala fenomen pre nego što je izdata”. Ne ulazeći u semantiku ove rečenice (iako bi, civilizacije radi, verovatno trebalo), pojasnićemo: knjiga je objavljivana kao blog, u nastavcima, a zatim i u samizdatu autora uz korišćenje „Amazonovog” servisa. O „Marsovcu” su razgovarali Mladen Drobnjaković, entuzijasta, Žarko Milićević, predsednik Društva, i Zoran Miodrag, ispred izdavačke kuće „Evro-Giunti”, izdavača domaćeg izdanja.
Mladen Drobnjaković je u uvodu istakao kako se radi o delu koje je prosto eksplodiralo među fanovima žanra, iako se radi o „suvoj” naučnoj fantastici: jedina naučna nepreciznost smeštena je u samu premisu knjige: atmosfera Marsa nepodobna je za uslove peščane oluje koji su izazvali da junak romana, astronaut Mark Votni, ostane nasukan na Crvenoj planeti, dok ostatak njegove posade beži u ubeđenju da je stradao. Votni se bori sa mnoštvom problema koje produženi boravak na Marsu podrazumeva: održavanje atmosfere, proizvodnja vode, uzgajanje hrane, i, konačno, beg. Sve vreme ostaje čio i vedar – šali se, pozira za fotografije, bira sopstveni saundtrek – što vidimo iz dnevničkih zapisa, a za to vreme, cela Zemlja na čelu sa naučnicima iz „Nase” upinje se da mu pomogne.
Zoran Miodrag je primetio da je „Marsovac” u domaćem izdanju otežano došao do publike: iako je objavljen u vreme Sajma knjiga u Beogradu, za njega su se uglavnom hvatali tinejdžeri, očekujući priču o vanzemaljcima, dok su ljubitelji „ozbiljnije” fantastike uspeli da ga mesecima i ne primete.
Pomenuta je i filmska adaptacija po scenariju Drua Godarda i u režiji Ridlija Skota. Početak distribucije planira se za novembar ove godine. Nepoznat ostaje razlog iz kojega je Šonu Binu dodeljena uloga naučnika koji u romanu ne pogine, što utiče na postojanje bojazni da će adaptacija ipak biti nešto preslobodna.
Kako je publika bila puna što posetilaca koji su roman pročitali, što ljubitelja žanrovske književnosti, što naučnih entuzijasta, razvila se živa diskusija. Roman je nepovoljno ocenjen na stilskom nivou, ali je istaknuta veština autora u postizanju dinamike: iako puna tehničkih detalja, knjiga ne liči na priručnik, zabavna je, i brzo se i lako čita. Likovi su ocenjeni kao jednodimenzionalni i stereotipni, a odnosi među njima kao očekivani. Karte su podeljene unapred, kao u klasičnom robinzonskom zapletu: Votni jeste nasukan, ali praktično sedi na gomili resursa, i ni u jednom trenutku čitalac ne strahuje za njegovu sudbinu. Razlog popularnosti ovakve knjige, istaknuto je, možda je baš u tome što se optimističnog SF-a u poslednje vreme nismo načitali.
Autoru Endiju Viru, inženjeru po vokaciji, predvideli smo svetlu budućnost naučnog konsultanta ili koautora naučne fantastike koja pretenduje na tvrdo, i preporučujemo mu čitanje dnevnika polarnih istraživača. Pažnji ljubitelja fantastike preporučujemo ovaj roman.
Miloš Petrik
Izvor: Emitor
