Tihomir Jovanović je književnik, sekretar Udruženja građana fanovi naučne fantastike SCI&FI i urednik Antologije naučne fantastike, fentezija i horora Regia Fantastica. Želeli smo malo više da se upoznamo sa njegovim delom, kao i radom udruženja čiji je sekretar, te smo upriličili jedan mali razgovor sa njim.
- Kako je nastalo SCI & FI – Udruženje fanova naučne fantastike?
Udruženje je nastalo pre sedamnaest godina kada smo Svetislav Filipović i ja bili nezadovoljni uređivačkom politikom koja je tada vladala u udruženju Lazar Komarčić, koje se u to vreme okrenulo najviše hororu, dok smo mi bili za klasični SF. Napravili smo satut udruženja, okupili neke prijatelje i registrovali novo udruženje. Baza je bila u Sava Centru, gde smo našli kolege koji su bili voljni da pruže pomoć i učestvuju u radu.
- Čime se bavi Vaše udruženje?
Udruženje SCI&FI je u početku delovanja počelo da izdaje fanzin Terra, koji je u sebi sadržao priče, eseje i strip. S tim što je svaki četvrti broj bio specijal i posvećen jednoj temi iz oblasti SF-a. Kasnije smo pokrenuli i drugi fanzin, koji je izlazio jednom mesečno, SF Portal i on je bio posvećen jednom autoru, jednoj temi, bilo da je to strip ili neka zemlja, posebno van engleskog govornog područja. Kasnije smo pokrenuli i antologiju Regia Fantastica koja okuplja autore iz onoga što sada nazivamo region. Osim toga učestvujemo na konvencijama i festivalima fantastike na prostoru tog regiona.
- Da li ste otvoreni za nove članove i koji su uslovi za članstvo?
Nismo zatvoreni za prijem novih članova, ali problem kod prijema novih članova je što bi ljudi većinom hteli biti samo članovi a da pri tome ne doprinose ništa, tu mislim na prevode, na finansijsku podršku (pošto sami finansiramo svoja izdanja), ili na pisanje eseja, uređivanje tekstova.
- Neizmerno mi je bilo simpatično kada sam video da je Vaše Udruženje učestvovalo i na takmičenju u pripremi gulaša na Adi Ciganliji. Da li je to bilo još jedno od naučno-fantastičnih ugođaja ili je u pitanju čisto gastronomska avantura?
Više je to bila gastronomska avantura, ali nije tajna da volimo da dobro pojedemo. Kulinarstvo i SF se mogu ipak povezati. Mi smo u jednom broju Terre dali nekoliko recepata SF kuhinje. A vidim da jedno udruženje planira svoju treću zbirku sa temom Nijanse kuvanja, ili tako nešto.
- Vaše Udruženje objavljuje i magazin RegiaFantastica koji je, evo stigao do osmog broja. Da li nam možete reći kako je došlo do ideje da počnete da objavljujete ovaj almanah?
Pre deset godina je objavljen prvi broj Regie Fantastice. Imali smo ideju da u toj zbirci okupimo autore sa prostora bivše Juge, što smo i uspeli. Ali, ideja je bila i ta da to ide u tiražu od samo pedeset i jednog primerka (kasnije smo ipak doštampali još primeraka) i bila je ideja da to bude taj jedan broj i nikada više. Taj broj nije bio tematski već je svako mogao da piše šta želi. A onda se desilo to da sam saznao da je jedna moja drugarica (I.D) rođena 21 septembra, odnosno na isti dan kada i Herbert Džordž Vels, pa je onda drugi broj bio posvećen Herbertu Dž. Velsu, s tim što je te godine bila i neka godišnjica njegovog rođenja. To se svidelo ljudima i onda smo krenuli dalje sa drugim autorima, Klark, Dojl, itd…
- Koji su kriterijumi za odabir priča i tekstova?
Priče koje ulaze u Regiju imaju kao prvo ograničenje u broju stranica i da odgovaraju temi. Mogu da oprostim početniku i pustim lošiju priču, ali ako mi renomirani autor pošalje lošu priču mislim da je bolje i za njega i za mene da ta priča ne bude objavljena. Propratne tekstove obično mi radimo sami, ali ako bi neko ponudio dobar esej o temi broja svakako bi bio primljen.
- Da li domaći autori, kvalitetom i maštom, mogu da pariraju svojim kolegama sa drugih meridijana?
Imao sam priliku da za Regiju dobijem priče iz Argentine, Belgije i Rumunije i mogu reći da su naši autori jednaki ili bolji od njih. Naravno, ne možemo se meriti sa vrhunskim ostvarenjima anglosaksonskog govornog područja.
- Vaše udruženje nedavno je pokrenulo i ediciju Velikani naučne fantastike, u okviru koje ste najavili roman Anakronopet španskog pisca Enrikea Gaspara. Koliko sam shvatio u pitanju je prvi roman u istoriji koji se bavi temom putovanja kroz vreme? Da li nam možete reći nešto više o tome?
U okviru edicije Velikani naučne fantastike objavljen je prvi roman i to je pomenuti Anakronopet, koji govori o prvom književnom putovanju kroz vreme uz pomoć mašine. On je napisan nekoliko godina pre Velsovih Argonauta vremena i kasnijeg Vremeplova. Za razliku od Velsa Enrike Gaspar nije pisao o putovanju u budućnost već u prošlost. I što je zanimljivo pokušao je dati neko objašnjenje na koji način funcioniše ta mašina, odnosno vremeplov.
- Da li nam možete otkriti kakvi su dalji izdavački planovi u okviru ove edicije?
U narednom periodu u okviru ove edicije opet će biti neki od romana klasika koji nisu prevedeni za naše prostore, tu pre svega mislim na Grinovu odiseju od Filipa Hoze Farmera i na roman Hjuga Gensberka RALPH 124C 41+.
- Da li u Srbiji postoji kritična masa publike zainteresovana za (naučnu) fantastiku?
Sudeći po objavama na Fejsbuku postoji veliko interesovanje za književnost i za fantastiku uopšte. Možda je trenutno veće interesovanje za epsku fantastiku i horor nego za tvrdu fantastiku poput spejs opere. Od te tvrde fantastike najviše prođe ima postapokalipsa, antiutopija, sajber pank i posthumanizam.
- Kakav je odnos medija prema naučnoj i svakoj drugoj fantastici koja izlazi iz okvira dnevne politike?
Kao i uvek mediji (mislim na naše) sve pokušavaju da uvuku u dnevnopolitičke teme pa tako i fantastiku. Ja iskustvo sa medijima nemam (osim kraćih prikaza u Blicu) tako da ne mogu govoriti iz prve ruke. Ono što sam video je to da neki mediji bliski vladajućoj stranci pokušavaju da se objavljivanjem intervjua sa našim poznatijim piscima, približe mlađoj populaciji i steknu njihovu naklonost. A sad zarad kojih interesa…?
- Gde zainteresovana publika može pronaći informacije o Vašim i aktivnostima Vašeg udruženja?
Informacije o našem delovanju su svedene na Fejsbuk stranice naših članova, tu najavimo konkurse, nova izdanja i slično. A ni tu nismo previše agresivni poputnekih drugih udruženja ili autora koji jednu istu stvar objavljuju previše često. Smatram da preterana reklama dovodi do antireklame, jer čitalac može da stekne utisak da se to ne prodaje i da malo ko to kupuje kada ga ima neprestano na reklami. Imali smo sajt do pre nekoliko godina, ali on je hakovan i ne može da se oživi.
- I sami ste u književnim vodama gde, čini mi se, insistirate na urnebesnom humoru i dobroj zabavi. A sve to obogaćeno prepoznatljivim ilustracijama Željka Paheka. Kako čitalačka publika reaguje na Vaše shvatanje „nove ozbiljnosti“ od koje se umire od smeha i davi u suzama radosnicama?
Ah lep izraz, Nova ozbiljnost, odnosno komična fantastika. Ovaj podžanr pruža velike mogućnosti da se prvo dobro zabavite i čitate nešto drugačije od sumorne svakodnevice, a pri tome ipak negde naiđete na nešto što prepoznate kao kritiku stvarnosti iako je radnja smeštena nekoliko vekova unazad. Ili još bolje vidite da u nekim stvarima nismo daleko ili ništa odmakli u tim proteklim vekovima. A što se tiče Paheka nema boljeg za ilustraciju komične fantastike, to je njegovo carstvo.
- Osim ozbiljno neozbiljnih naslova, zanimljivo mi je što ste nedavno odlučili da reanimirate Luna, tog kralja ponoći?
Kao klnac sam obožavao romane o Lunu kralju ponoći i oduvek sam maštao da i ja napišenm neku priču o njemu. U prvoj zbirci Lun i kraljevi ponoći imam tri priče. Dugo sam tragao za naslednicima Mitra Miloševića da mi odobre prava do koristim ovaj književni lik. I kada sam ih pronšao njihovo oduševljenje je bilo veće nego moje. Naravno, odobrili su mi da besplatno mogu da koristim taj lik, i bilo im je drago da što će se na neki način nastaviti Lunove avanture. Naravno držao sam se izvornih odnosa i vremena dešavanja originalnih priča uz malo više fantastike.
- Kada bi naša stvarnost bila naučno-fantastična književnost gde bi sebe videli početkom sledećeg milenijuma?
Evo tek uđosmo u ovaj milenijum, a već razmišljamo o sledećem. Kada sam bio klinac nama je sada davno prošla 2001 godina zvučala nekako kao fantastičan roman ili film. Zamišljao sam ono što sam viđao u stripovima o Flašu Gordonu, Den Deriju i sličnih junaka. Sada kada pomislim na naredni milenijum jednostavno ne mogu da vidim veliki napredak u načinu putovanja svemirom ili nekom većem naseljavanju neke od okolnih planeta, odnosno njihovo teraformiranje. Napredak će biti po mom mišljenju (možda i pogrešnom) u nekim drugim oblastima, tipa transhumanizma, novih izvora energije, IT tehnologije. Naravno ako se pre svega ne desi nešto čega se svi plašimo ovih dana.
Razgovarao: Milan Aranđelović
