Šta je evropska kultura? To je kad belgijski pisac i poljski crtač stvaraju na francuskom jeziku strip koji se uglavnom dešava na severu Evrope, među Vikinzima, oko 1000.g.n.e. a taj strip bude preveden na skoro sve evropske jezike i bude u jednom periodu drugi po popularnosti iza neprikosnovenog Asterixa. Torgal Egirson (zapazite taj glas r koji se ponavlja, mnogi strip junaci imaju taj glas u svom imenu koji daje snagu i zvučnost) je junak nepoznatog porekla, Leif Haraldson koji ga je našao daće mu ime po Toru a prezime po Egiru,bogu mora i oluja, smatrajući ga darom bogova.
Nastao iz mašte scenariste Jean Van Hamme-a i crtača Grzegorz Rosiński ovaj strip je mešavina epske fantazije i naučne fantastike a bavi se i mnogim arhetipskim mitovima zajedničkim celoj indoevropskoj kulturi. Ambijent ranog srednjeg veka je veoma uspešno dočaran mada ovo nije strip koji pretenduje da bude realistički detaljan. Šume severne Evrope, morski prizori sve je izvanredno nacrtano a neke kasnije epizode se dešavaju i u pretkolumbovskoj Americi do koje su znamo Vikinzi stizali na svojim drakarima.
Prva epizoda je objavljena u francusko-belgijskom magazinu Tintin 1977. a to je setimo se godina kada su nastali i Star Wars. Sedamdesete su bile godine kada je Tolkin konačno prihvaćen i stiče status ikone, kada je Lukas započeo svoj serijal pošto nije dobio prava za ekranizaciju Flaša Gordona(prvi poznati strip koji uspešno meša epsku i naučnu fantastiku), kada će saga o Konanu konačno dobiti svoju strip verziju.
Saga o Torgalu ima 29 epizoda i Jean Van Hamme ga više neće pisati, međutim drugi scenaristi su nastavili priču o Torgalovom sinu Jolanu, koji je ionako u poslednjim epizodama najviše nosilac radnje. U periodu od preko tri decenije vidimo različite pristupe autora, u prvoj polovini serijala vrlo čest je taj tzv. otvoreni kraj gde se ostavlja mesta sumnjama i nastavcima, kasnije priče postaju zaokruženije. Mešavina žanrova, epska fantastika, bajka, avantura, strava i užas, naučna fantastika, melodrama i porodična hronika, funkcioniše na skoro postmodernistički način i teško da bi bilo koji ozbiljni književnik mogao tako uverljivo da ispriča priču kombinujući tako raznorodne elemente.
Majstorski gradeći priču scenarista nam tek posle nekoliko epizoda otkriva Torgalovo poreklo sa zvezda, iz galaksije far, far away mada ga naslućujemo od početka. Za razliku od Supermena on nema neke posebne moći(ne može da preskoči visoku zgradu ni da bude brži od lokomotive ali to mu u srednjem veku i ne treba) tek će se kod njegovog sina Jolana pojaviti natprirodne osobine.
Duga lutanja Torgala i rastavljenost od ljubljene Arisije podsećaju na Odiseju (gubi pamćenje zarobljen od čarobnice), vikinške sage a i na princa Valijanta. U Americi tada nastaje strip Konan sa kojim Torgala često neosnovano porede ali koji je mnogo sirovija ličnost i čija priča je manje kompleksna.
Kod nas je strip bio veoma popularan što dokazuje i piratsko izdanje s kraja 90’ih prvih 10-ak epizoda ali je ipak imao zlosrećnu izdavačku sudbinu. Nažalost zbog ratova i kriza nijedan izdavač do sad nije uspeo da izda sve epizode ali nadamo se da ćemo uskoro dobiti integralnu verziju u formi strip albuma, onako kako valja i trebuje da dobije jedan veliki junak evropskog stripa.
Preuzeto sa bloga Penzionersko zabavište
