Tamara Kučan je srpska književnica, osnivač i direktor izdavačke kuće Urban Art. Pisanjem se bavi od svoje šesnaeste godine i do sada je napisala i objavila četrnaest romana. Tamara je od 2010. godine jedna od najmlađih članica Udruženja književnika Srbije. Pored svojih romana, Tamara radi i kao urednik u svojoj izdavačkoj kući gde objavljuje i druge domaće autore. Završila je Fakultet za medije i komunikacije i po zanimanju je diplomirani komunikolog.
Želeli smo da svoje bogato iskustvo podeli sa mladim autorima i autorkama koji bi tek da se upuste književni svet. Evo šta nam je ispričala.
View this post on Instagram
- Sa kojim problemima ste se suočili kada ste pisali svoju prvu knjigu? Koji je bio najveći problem?
Mladalački zanos i inspiracija su učinili svoje, probleme tokom pisanja nisam imala. Rečenice su se nizale, priču sam stvarala bez poteškoća. Naravno, kada sam završila knjigu, strahovala sam kako će je ljudi prihvatiti i razumeti, no tokom stvaranja… Sve je bilo na pauzi i utišano. Postojali su samo moji junaci.
- Da li je bilo teško objaviti prvu knjigu? Šta Vam je najviše pomoglo, a šta odmoglo?
Bilo je teško. Pomogla mi je tinejdž ludost, upornost koja je važna stavka mog karaktera. Odmogla mi je ista ta mladost koja mi je pomogla. Mnogi izdavači su sumnjali u moje pisanje jer sam klinka, a ja sam srljala, pravila sam nepromišljene poteze iz neznanja i naivnosti, verovala sam svakome ko je bio stariji i iskusniji u izdavaštvu, svakom vuku u jagnjećoj koži, no sve je to na kraju rezultiralo vrednim lekcijama koje sam naučila sa samo sedamnaest godina.
- U kom trenutku ste za sebe mogli da kažete da ste postali pisac?
Bez lažne, patetične skromnosti zarad sakupljanja jeftinih simpatija… Oduvek sam to za sebe govorila – u sebi. Kada sam ugledala svoju prvu knjigu to sam mogla naglas da izgovorim i drugima.
- Postoji li razlika između pisca i književnika?
Verujem da postoji, ali ja je ne pravim. Ili je knjiga dobra ili ne, napisao je pisac, književnik ili spisateljica, književnica.
- Da li se suočavate sa spisateljskom blokadom i kako je pobeđujete?
Najpre, treba razlikovati blokadu od nedostatka motivacije. Dva puta sam se suočila sa velikom spisateljskom blokadom. Jedini način da pobediš blokadu jeste da prestaneš da je pobeđuješ. Prvi put sam pobedila blokadu tako što sam spakovala kofer, otišla sam na put i na putovanju shvatila o čemu ću tačno pisati. Drugu spisateljsku blokadu, pobedila sam tako što sam umesto da lupam glavu o tastaturu, odlučila da trčim. Dok sam trčala, ugledala sam kuću koja se savršeno uklopila u tekst na kome sam radila. Jedna kuća iz komšiluka, probudila je mnogo uspavanih ideja, a blokada je postepeno nestala. Nema spisateljske blokade. Blokada je iluzija. To je samo zatišje pred nove stranice koje će doći – onda kada inspiracija poželi. Pisac ipak nije gospodar pisanja. Nešto je i do nadahnuća.
- Koliko je istraživanje o temi o kojoj želite da pišete važno? Da li je?
Verujem da to zavisi od žanra, za mene je od velike važnosti. U svojim knjigama pišem o aktuelnim društvenim temama i problemima. Težim tome da stvorim što realniju priču, zato bez teorijske osnove nikada ne počinjem pisanje o određenoj tematici. Takođe, istraživanje nekada zahteva i pronalazak sagovornika koji su direktno ili indirektno vezani za temu o kojoj ću pisati. Kroz istraživanje, potom kroz pisanje, upoznajem temu koju obrađujem ali i sebe samu.
- Šta uočavate kao najveću grešku koju danas prave mladi autori?
Žele sve i odmah – cilj pre puta. Znaju gde žele da promovišu svoj prvi roman, a još uvek nisu ni počeli da ga pišu.
- Da li možete da ponudite neki savet mladim ljudima koji žele da počnu da se bave pisanjem?
Ne slušajte savete. Ne tragajte za savetima. Saveti su toksični. Čitanjem i slušanjem saveta, gubite vreme koje možete da posvetite pisanju. Ko uopšte može da kaže šta treba i kako treba? Pisanje nije formula, nije recept za kolače. Pišite onako kako želite, kada želite, koliko želite. Pisanje je igra bez pravila, pisanje je sloboda, a svako davanje saveta o pisanju je lišavanje mladog autora da uživa u čarima igre.
Razgovarao: Milan Aranđelović
