Ovogodišnje izdanje Bitefa, pedeset šesto po redu, održaće se u Beogradu od 23. septembra do 2. oktobra pod sloganom Mi – junaci rada svog, koji upućuje na tematski fokus festivala. Bitef će se baviti pitanjem rada u savremenom društvu, radnih prava, tržišta rada posle pandemije, ali i pitanjem rada u samim izvođačkim umetnostima. U glavnom programu biće prikazano devet predstava čiji su autori neki od vodećih svetskih umetnika poput Kejti Mičel, Aleksandera Zeldina i Jana Martensa.
Najveće interesovanje publike vlada za međunarodni festivalski hit, predstavu Ljubav po tekstu i u režiji Aleksandra Zeldina, a u koprodukciji autorove kompanije iz Londona i pozorišta Odeon iz Pariza. Radi se o produkciji koja je doživela ogroman uspeh, što je rezultiralo evropskom turnejom, ali i filmom istog naziva u produkciji Bi-Bi-Sija. Radnja prati sudbine alkoholičara i njegove vremešne majke, mlade porodice sa bebom na putu i imigrantkinje iz Sudana koji su se, svako iz svojih socijalnih razloga, našli zajedno u svratištu za ljude bez doma. Stranci koji su primorani da dele životni prostor pokušavaju da nađu zajednički jezik, u situaciji u kojoj intimnost ne postoji. Kritika je listom u hvalospevima pisala o ovoj Zeldinovoj predstavi. Tako je kritičar vodećeg londonskog lista Tajms napisao: ’’…Komad koji na mikroplanu pršti od života dok prikazuje ljude nalik nama samima, koji pokušavaju da izađu na kraj s manjkom resursa, prostora i vremena. Postoji li nešto dramatičnije od toga?’’
Veliko interesovanje vlada i za dve domaće predstave u programu, za koje je karte moguće kupiti samo još za neka od repriznih izvođenja. Radi se o produkcijama Svet bez žena autorki Maje Pelević i Olge Dimitrijević, u koprodukciji Bitefa i Centra za kulturnu dekontaminaciju i Dr Auslender (Made for Germany) Bojana Đorđeva, takođe u koprodukciji Bitefa, ovoga puta sa Jugoslovenskim dramskim pozorištem.
Oba projekta su deo Bitefovih napora da podrži nezavisnu produkciju u domaćim pozorištima i bave se centralnom temom festivala – položajem radnika i radnim pravima. Dimitrijević i Pelević se fokusiraju na zastupljenost i, uopšteno, položaj žena u savremenom pozorištu a kao polazište koriste dokumentarnu građu. Sa druge strane, takođe koristeći dokumentarni materijal, Đorđev istražuje masovno iseljavanje srpskih lekara i drugih zdravstvenih radnika u Nemačku zarad boljih uslova života i rada.
