U sam osvit onoga što će preživelima biti poznato kao Drugi svetski rat mitski Orijent ekspres kreće na svoje poslednje putovanje. Nemački istoričar koji piše pod pseudonimom Benjamin Monferat vodi nas na putovanje Orijent ekspresom od Pariza do Istanbula, kroz Evropu koja posle tog putovanja više nikada neće biti ista.
Ovaj voz prevozi i specijalni tovar. U pitanju je ceo vagon koji je u narodu poznat i kao Vagon primirja. Više od dvadeset godina je proteklo otkako su 11. novembra 1918. godine u železničkom vagonu u Kompijenu, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.
Kasnije je ovaj vagon, nazvan Vagon primirja, postao prava turistička atrakcija i simbol pobede nad mrskim neprijateljima. Naravno, za drugu stranu, onu poraženu, ovaj vagon je postao simbol nacionalnog poraza. Upravo zato Adolf Hitler, firer svih ludaka Trećeg rajha, želi da Francuska svoju buduću i izvesnu predaju potpiše na istom mestu i u istom vagonu u kome je dvadeset i dve godine ranije okončan Veliki rat.
Francuzi mu, svesni svoje slabosti i poraza, to ne smeju dopustiti. Zato pripadnici vojnih bezbednosnih službi Treće Francuske Republike vagon pridodaju kompoziciji poslednjeg putovanja slavnog Orijent ekspresa u nadi da će ga tako prošvercovati iz Francuske, a zatim dalje na Bliski istok što dalje od kandži opasnog čoveka smešnih čaplinovskih brčića.
U samom vozu putuje Karol II apostolski, ali svrgnuti, kralj Karpatije koji želi da se vrati u svoju balkansku državicu i spase je od sovjeta, republikanaca, nacista, Mađara, velikaša, radnika, seljaka i nepoštene inteligencije… Jasno vam je. Želi da povrati apsolutnu vlast po svaku cenu.
Pored njega u vozu putuje i jedna sasvim prosečna ruska kneževska porodica proterana iz Rusije nakon revolucije. Tata, mama, sin i dve ćerke… Svi redom Romanovi. Ne Oni romanovi već Njihovi preživeli rođaci.
Tu su još prelepa jevrejska devojka ludo zaljubljena u svrgnutog kralja, zaboravljena američka filmska zvezda iz perioda nemog filma u potrazi za dobrom prilikom za udaju (ili makar za nekim dovoljno zadivljenim da joj plati nekoliko dolara za večeru sa njom), američki naftni magnat na svom medenom mesecu sa trećom suprugom (klasičnom glupom plavušom iz viceva koju jedino zanima seks i poznate ličnosti iz vodvilja), američki student nemačkog porekla zaljubljen u srednjevekovne rukopise, ekscentrični matori Britanac koji putnike davi svojim dosadnim pričama, ruski student sa Sorbone, katolički sveštenik, indijski jogi monah, članovi posade voza (svaki sa svojim željama i snovima) i njihov šef kome je jedino stalo da voz kreće i stiže po redu vožnje.
Kao da to nije dovoljno već se u Beogradu pridružuje i diplomatski vagon Velikog Nemačkog Rajha sa sve diplomatama u njemu.
Međutim ništa nije onako kako izgleda. U vozu zapravo putuju dvorski zaverenici, trgovci i lovci na kraljevsko blago, sovjetski, nacistički, nemački, britanski, francuski tajni agenti, plaćene ubice, pripadnici borbenih SS-ovaca, vojnici u civilu, dvostruki agenti i, na svenacistički užas, i neki Jevreji.
Kako voz polako putuje kroz Evropu koja je već u plamenu klupko svih zavera polako se raspliće i svako u jednom trenutku mora da otkrije svoje pravo lice i ciljeve.
Nužna savezništva se lako sklapaju i još lakše prekidaju na osnovu trenutnih interesa i potreba.
Istovremeno voz i putnici moraju da prođu kroz krajeve naseljene nimalo prijateljski nastrojenim domaćim fašistima, ustašama, republikancima, komunistima, bugarskim korumpiranim policajcima… Svi oni žele da se dokopaju nekoga (ili nečega) iz voza.
U ovoj izuzetno napetoj i uzbudljivoj knjizi smenjuju se scene intriga i zavera sa scenama borbi, jurnjava, puškaranja i koškanja sa noževima. Psihološki profili svakog od putnika i putnica sasvim su lepo i relativno duboko oslikani tako da priča dobija na ubedljivosti. Ovaj utisak dodatno osnažuje i veoma temeljna istorijska građa koju je autor utkao u radnju romana. Pisac na majstorski način prepliće istorijske i kvazi-istorijske ličnosti i događaje, ostavljajući čitaocima da uživaju u ovom živopisno oslikanom goblenu stvarnosti i maše. A nama, u Srbiji, posebno su interesantni događaji koji se dešavaju u predratnoj Jugoslaviji gde se na marginama dešavanja javljaju srpski arhiepiskop, jugoslovenski knez namesnik, kao i gomila toponima sa prostora od Vardara do Triglava.
Svet u plamenu je istorijski politički triler koji drži pažnju od prve do poslednje stranice. A ima ih dosta.
Piše: Milan Aranđelović
