Pedeset drugo izdanje Bitefa će se održati u Beogradu od 13. do 22. septembra pod sloganom Svet bez ljudi. Ovim sloganom umetnički tim Bitefa, prevashodno je želeo da obuhvati nekoliko međusobno čvrsto povezanih tematsko-problemskih asocijacija: svet bez „pravih“ ljudi, svet uoči apokalipse i fenomen smrti.
Višeslojni kuratorski koncept ovogodišnji Bitef vodi u više pravaca. Jedan od segmenata festivala čije se dve od tri produkcije direktno bave fenomenom smrti, otkriva, međutim, još jedno značenje slogana. Radi se o pozorišnim instalacijama, predstavama bez živih glumaca na sceni.
Večna Rusija, autorke Marine Davidove, u produkciji berlinskog pozorišta HAU, u sebi sadrži dvostruku političku provokaciju, namenjenu kako levičarima, tako i desničarima. Sa jedne strane ona kritikuje Putinov režim optužujući ga da se nadovezuje na tradiciju autoritarnosti ruskog društva, dok sa druge zastupa tezu da neke od najvećih društvenih sloboda u Rusiji nisu osvojene boljševičkom Oktobarskom revolucijom, već građansko-socijalističkom Ferburarskom revolucijom.
Mladi multimedijalni umetnik iz Izraela Nadav Barnea, predstaviće se publici instalacijom PA’AM, u skladu sa već dobro profilisanom strategijom Bitefa da otkriva i u širem međunarodnom kontekstu afirmiše nova imena. Radi se o jedinstvenoj instalaciji koja, po rečima umetničkog direktora Ivana Medenice, kombinuje najsavremeniji scenski izraz sa drevnim osećanjem smrti.
Celinu od tri instalacije na 52. Bitefu zaokružuje rad Zaostavština, komadi bez ljudi poznatog reditelja Štefana Kegija, jednog od tri člana svetski proslavljenog kolektiva Rimini Protokol, a koji je produkcija jednog od vodećih švajcarskih pozorišta, Vidija iz Lozane.
Ono što je veoma važno istaći, u kontekstu tradicionalnih predrasuda u doživljaju pozorišnih formi i žanrova, odnosno toga šta je pozorište a šta ne, je činjenica da su sve tri instalacije pravljenje za igranje u pozorišnom prostoru, a ne galerijama ili drugim prostorima. Drugim rečimca, ako su sami producenti ove projekte tretirali kao pozorišne predstave, stvara se utisak da je svaka debata o tome da li je ovim projektima mesto na pozorišnom festivalu suvišna.
