Zamislite da se nad vašim gradom pojave oblaci neobičnih boja a istovremeno nestaje električne struje i prekidaju se sve veze sa spoljnim svetom. Dolazi vojska i naređuje potpunu evakuaciju u roku od 24 sata. Šta biste pomislili – da je došao smak sveta, počeo rat, iskrcali se vanzemaljci ili biste se priklonili teoriji zavere da je to nekakav vojni eksperiment nad vama nedužnima?
U mini serijalu “Caravan” izdavačke kuće „Sergio Bonelli Editore“ koji je kod nas objavio „Phoenix Press“ obrađuje se upravo ova tematika. Ideja i kompletan scenario su delo jednog od istaknutijih autora iz “stafa” Dilana Doga i idejnog tvorca sf serijala Natan Never – Mikelea Mede.
Ovaj serijal je zaista nešto posebno u svetu Bonelija jer nema tipičnih stripskih likova već je pokušaj da se ispričaju neke životne priče ljudi iz jednog prosečnog mesta, običan život običnih ljudi iz tzv. provincije. Po tome predstavlja iskorak iz sveta b strip produkcije u pravcu grafičke novele, mada je zadržan koncept svezaka Bonelijevog standarda.
12 svezaka se mogu posmatrati i kao 12 epizoda neke tv serije jer se ne možemo otrgnuti utisku prepoznavanja tv uticaja, prvenstveno mislim na serijal „Lost“ po stalnom odlaganju pružanja glavne i ključne informacije zašto su uopšte građani Nest Pointa pokrenuti iz svojih domova i upućeni u nepoznato.
Glavni junak zahvaljujući čijem dnevniku pratimo zbivanja je Davide Donati, sin italijanskog arhitekte Masima Donatija. Porodica Donati je živela u malom gradu negde usred Sjedinjenih Američkih Država kada im se život promenio iz korena.
Putujući u karavanu oni će bolje upoznati i svoje prijatelje i same sebe. Davide će saznati o svojim roditeljima ono što mu verovatno nikad ne bi ispričali da je život išao uobičajenim tokom(zašto je otac napustio Italiju i kakva je bila mladost njegove majke Stefani) i proći će ubrzano kroz proces inicijacije u odraslu osobu koja mora da preuzme odgovornost i za sebe i za druge.
U ovom stripu nema previše akcije, težište je na suočavanju glavnih i sporednih likova sa svojom prošlošću i sa svojim postupcima. Pored porodice Donati izdvajaju se likovi Keri Šonesi, bivše muzičke zvezde, i njene ćerke Džolin, koja će doživeti romansu sa Davidom. Ostali likovi se sporadično pojavljuju po potrebi.
Naslovne strane koje su možda i najbolje uopšte među Bonelijevim stripovima su delo Emiliana Mammucari-a koji je nacrtao i 10.epizodu „Tačka pucanja“ . Najviše epizoda je nacrtao Fabio Valdambrini, čak četiri, dok su se na ostalim smenjivali različiti crtači Roberto De Angelis, Stefano Raffaele, Werner Maresta, Andrea Cuneo, Michele Benevento, Giancarlo Olivares i Maurizio Gradin. U skoro svim epizodama crtači su na nivou zadatka da daju jedan precizan i realističan crtež i što je najvažnije za prosečnog čitaoca niko ne odudara previše u prikazivanju glavnih likova.
Ovo je priča koja se može čitati više puta i mada što se tiče glavnog toka radnje nećete otkriti ništa novo uočićete nove nijanse svaki put u onim sporednim pričama o životnim sudbinama, a to je čini se i bila namera autora.
Preuzeto sa bloga Penzionersko zabavište
