Početkom devetnaestog veka sedamnaestogodišnja Džejn Veb je bila prilično razočarana kada je pročitala knjigu Frankenštajn spisateljice Meri Šeli jer u knjizi nema čudesnih naprava. Zato je sela i napisala svoj odgovor na Frankenštajna, knjigu Mumija, priča o dvadeset i drugom veku (The Mummy! A Tale of the Twenty-Second Century). Priča se bazira na egipatskoj mumiji koja oživljava, a ne na stvaranju života kao što je opisano u Frankenštajnu i sadrži brojne opise kako mlada spisateljica ranog devetnaestog veka zamišlja život tri veka docnije.
Osim opisivanja sprava poput mašine za espreso ili klima uređaja Džejn Veb je opisala prilično feministički svet. Monarhijom upravljaju isključivo žene, a presto se nasleđuje po ženskom kolenu.
Verovatno mnogo šokantnije od ovoga jeste druga stvar koju je Džejn Veb napisala opisujući svet iz 2126. godine.
U toj budućnosti opisanoj u romanu koji je objavljen 1827. godine žene nose pantalone. A tu su i neonski štapići-narukvice kao deo ženskog nakita.
