Siniša Sušić je rođen 14. marta 1982. godine u Zenici. Fasciniran drevnim životom, neistraženim galaksijama, mitološkim bićima odlučio se da napiše svoj prvi roman o večitoj borbi zmajeva, vilenjaka, veštaca… Veliki zaljubljenik u fantastiku. Najveća dilema mu je da li je Zemlja jedina planeta na kojoj postoji život. Oduvek su ga zanimale piramide kao i planina Rtanj koja ga je svojom lepotom i prirodnim savršenstvom privukla na prvi pogled. Živi u Aleksandrovcu. Oženjen, otac dva dečaka. Obožava da provodi vreme sa porodicom, igrajući društvene igre i gledajući dugometražne crtaće. Opčinjenost i znanje o magičnim svetovima i aleternativnom istorijom iskoristio je prilikom pisanja svog prvog romana Zlatni zmaj – Laž koji je objavila izdavačka kuća Otvorena knjiga i čija će promocija biti na ovogodišnjem Sajmu knjiga.
Iskroristili smo priliku da sa Sušićem popričamo o njegovoj opčinjenosti magičnim svetovima, drugim planetama, mističnim tajnama iz istorije, zmajevima, kvantnim portalima, ali i o realnosti u kojoj živimo, kao i o njegovim daljim književnim planovima.
- Završili ste srednju mašinsku školu. Kako je došlo do toga da mašinac počne da piše o bajkovitom svetu vilenjaka, goblina, zmajeva..? Zašto baš epska fantastika?
-Mašinstvo, tačnije automobilizam, je moja prva ljubav. Događaji koji su obeležili devedesete su uticali na to da odustanem od studiranja mašinstva i naterali me da se zaposlim. To je imalo i dobru stranu zato što sam imao više vremena za čitanje i beg od realnosti u neki izmišljeni svet. Oduvek me je zanimala fantastika, mitologija i neistražene pojave i događaji. Smatram da duboko u svakom od nas čuči dete koje želi da se kao pravi vitez bori protiv zla… Da istraži drevne mitove… A o spasavanju sveta da ne govorim.
- U pitanju je pomalo neobičan i neuobičajen roman epske fantastike koji se odigrava na različitim planetama Sunčevog sistema?
– Iskreno trudio sam se da ostavim neki lični pečat, nešto što je samo moje. Da ne bude nešto već viđeno, čitano ili slično bilo kom romanu. Što se tiče različitih planeta na kojima se radnja odigrava za neke planete će čitaoci tek čuti, ali da ne otkrivam sad previše planove.
- Čak su i planete neobične. Tako je, na primer, Venera prekrivena vodom u kojoj žive vodena mitološka bića. I samo Sunce u Vašem romanu ima površinu ispod koje žive zmajevi? Da li je to naš ili neki drugi svemir?
– To je Darjanov svemir za koji nije ni znao da postoji i koji je sakriven modernom čovečanstvu.
- U Vašem romanu ispod Rtnja se nalazi portal za Merkur. Da li Vas je neka lokalna legenda inspirisala da portal smestite baš na ovom mestu?
– Ne, apsolutno sve potiče iz moje mašte. Nisam želeo da se bilo kakva legenda ili radnja iz nekog drugog romana provlači kroz ovaj roman. Kao što sam Vam već rekao nisam želeo ništa već viđeno. Planina Rtanj me je oduvek fascinirala, sve legende i priče o njoj sam bez daha upijao. Kao što verovatno i znate, Rtanj svojim prirodnim izgledom podseća na piramidu, pa je bio red da u sebi ima i nešto mistično poput portala.
- A tu su, sada već čuvene, bosanske piramide. Očito ste opčinjeni piramidama. Zašto? Da li, na osnovu Vašeg mišljenja, piramide kriju neku tajnu ili su fascinantne same po sebi?
-Lepo ste to rekli opčinjen piramidama što je apsolutno istinito. Fascinantne su i same po sebi, građevine koje šire samo misteriju oko sebe. Apsolutno je neverovatno da su ljudi sa tako ograničenim oruđem za rad uspeli da stvore nešto tako savršeno. Možda je i sama izgradnja piramida upravo najveća tajna koju one kriju. Ako uz sve ovo pustimo maštu na volju svakakve avanture nas mogu očekivati u njihovim tajnim prolazima i odajama.
- Kroz roman provejava i mit o Atlantidi. Da li spadate u one koji veruju da je ovaj mitski kontinent zaista postojao ili ste skeptik?
– Da, verujem da je Atlantida postojala. Samo je pitanje da li je bio kontinent ili možda upravo ono što je Darjan video…
- U Vašem romanu škole na Zemlji su izmislili zli vešci „kako bi učili ljude ono što su oni hteli da ovi znaju“. Da li su matematika, biologija, hemija, fizika, filozofija, istorija… zaista deo neke zle agende usmerene protiv čovečanstva ili školovanje ima i neku svoju dobru stranu?
– Vešci nisu želeli da Zemljani znaju da postoji život van njihove planete. Želeli su da misle da su sami u svemiru kako se ne bi pripremili na ono što im dolazi. Darjan, koji je oduvek verovao u Darvinovu teoriju , odjednom upoznaje jedan sasvim novi svet. Svet za koji je postojao samo u pričama koju je čitao kao mali dečak. Možda će ova teorija u koju, sem Darjana veruje i veći broj ljudi, jednog dana postati darvinovski mit, ko zna gde nas nauka odvede. Naravno da školovanje ima i svoje dobre strane ali svakako smatram da su biologija i istorija predmeti koji imaju dosta univerzalno prihvaćenih teorija koji se ne mogu logički dokazati. Opšte je poznato da istoriju pišu pobednici.
- Znatan deo radnje Vašeg romana, kao i sama ilustracija na naslovnici, posvećena je zmajevima. Odakle potiče ta Vaša fascinacija ovim bljuvačima vatre?
– Mudrost, snaga, energija, moć, mistika o nastajanju i postojanju, dugovečnost… Osobine koje nas fasciniraju su upravo osobine koje krase zmajeve u mojoj mašti. Kao dečak nikada nisam maštao da se borim sa zmajevima. Oduvek sam maštao da imam prijatelja zmaja koji je kroz vekove upijao sve mudrosti i koji bi me savetovao. Kao dečak od desetak godina, koji se u to vreme u Zenici nagledao svega, maštao sam da će doći zmaj koji će me na svojim krilima odvesti daleko od surove,ratne stvarnosti… Viktor je zmaj-spasilac iz moje mašte.
- Roman ste pisali pod uredničkom palicom Miloša Petkovića. Koliko je Petković, svojim ličnim spisateljskim iskustvom, doprineo kvalitetu i finalnom obliku Vašeg dela?
– Prvenstveno zahvaljujući Milošu ovaj roman je dospeo u ruke čitalaca. To je čovek ogromnog srca i pravi prijatelj što je velika retkost u današnje vreme. On me je podržao u celoj priči. Svakako je puno doprineo jer njegovi saveti i podrška su neprocenjivi. Čovek koji ne štedi sebe, svoje znanje i iskustvo što je svakako puno doprinelo da “Zlatni zmaj” izgleda baš ovako kako izgleda.
- Zlatni zmaj – Laž je prvi deo sage. Koliko delova će imati priča i kada možemo očekivati nastavak?
– Koliko će imati delova je pitanje na koje mi je najteže odgovoriti. Još dva će imati sigurno… Nadam se da će nastavak izaći pred leto sledeće godine.
- Šta volite da čitate?
– Sve, od naučne literature, preko klasika književnosti, mitologije, istorijskih romana pa do epske fantastike.
- Koje su Vaše omiljene knjige i šta biste mogli da preporučite za čitanje posetiocima našeg sajta?
-Epska fantastika je moj favorit pa ću izdvojiti Stivena Eriksona i njegov serijal Pripovesti iz Malaške knjige palih. Zatim Den Simons, tu bih izdvojio Leto noći. Ako izađemo iz sveta fantastike i horora izdvojio bih nobelovku Perl Bak i apsolutno sve ono što je ona napisala.
Razgovarao: Milan Aranđelović
