“Разговори са Кафком” оживљавају чувеног писца и, као у некој врсти виртуелне реланости, омогућавају читаоцима да се са њим прошетају улицама старог Прага.
Бунтовни тинејџер Густав Јаноух често је бежао са часова како би време провео у прашкој библиотеци. Инспирацију коју је проналазио у књигама, користио је током ноћи да би се и сам окушао као песник. Несигуран у себе гужвао је и цепао папире са својим, како је веровао, невештим стиховима.
Кобни рачуни за струју
Његов отац је приметио да су рачуни за струју виши него иначе, па је покушао да истражи о чему се ради.
„Познато ми је да често изостајеш из школе“, рекао је младом Густаву током једне вечере.
Након тога му је наложио да сутрадан дође код њега у Завод за осигуравање радника од несрећних случајева. Тамо му је открио да зна за његове стихове које пише током ноћи. Показао их је свом младом колеги који и сам покушава да пише и да сада жели да их упозна.
„Ко је тај доктор Кафка?“, питао је нервозни тинејџер који је управо разоткривен.
„Никада ми о њему ниси говорио.“
„Он је добар пријатељ Макса Брода“, објаснио му је отац.
„Па то је аутор Преображаја“, тек тада се одушевио плаховити тинејџер.
„Фантастичан прича!“
“Немојте да се стидите због рачуна за струју”
Отац је климнуо главом и повео га на други спрат где су ушли у једну пространу и добро намештену канцеларију.
За једним од два писаћа стола седео је високи, витки човек. Црну косу чешљао је уназад, имао је орловски нос, мистичне сивоплаве очи и слаткогорки осмех на уснама.
„Нема потребе да се стидите пред мном“, рекао му је Кафка. „И ја имам велики рачун за струју.“
Шетња са Кафком
Био је то почетак вишегодишњег пријатељевања које је Јануах прибележио и доста доцније објавио као књигу Разговори са Кафком.
Готово свакодневне разговоре у којима је Кафка слободно говорио о својим схватањима морала, политике, књижевности, религије, филма, рата, капитализма, револуције, млади Густав бележи да би их објавио тек након смрти свог учитеља и ментора.
Када буду објављени ови дневнички записи запрепастиће Кафкиног најбољег пријатеља Макса Брода и Дору Дијамант, Кафкину блиску пријатељицу из његових последњих дана. Рећи ће да је, док су читали ове дневнике, пред њима поново искрсао Кафка каквог су лично познавали. У дневницима су препознавали његове изразе, ставове, душевност, али и суздржаност.
Пре свега због њиховог утиска читаоци могу упознати, не књижевног, већ правог Кафку. Прошетати се са њим улицама прага и пријатељски проћаскати.
Како би сачувао аутентично сећање на правог Кафку, оног каквим га је упознао, Јануах после ауторове смрти одбија да прочита било које његово дело, чак ни дневнике, како на тај начин не би „искривио“ своја сећања. Желео је са се задржи на човеку кога је директно познавао.
Ова шетња са Кафком могућа је и читаоцима из Србије захваљујући преводилачким напорима Јовице Аћина и издавачкој кући Службени гласник који су ову књигу и објавили.
Макс Брод као дилетант
Пред Разговора ово издање има и делиће радова Валтера Бењамина о Кафки. Уредници су се мудро одлучили да у овај избор уврсте педесетак страница, а не више од три стотине колико има оригинални спис. Избор није фокусиран на самог Бењамина и његов емотивни доживљај, већ су ту првенствено због Кафке и његове фикције.
Занимљиво је прочитати шта о Кафки мисли особа која је себе доживљавала као његовог двојника. А још је занимљивије што он у том свом емотивном читању, можда и са дозом љубоморе, Макса Брода назива дилетантом.
Разговори са Кафком оживљавају чувеног писца и, као у некој врсти виртуелне реланости, омогућавају читаоцима да се са њим прошетају улицама старог Прага.
Пише: Милан Аранђеловић
