Sali Grin, autorka ove trilogije, čiji je prvi deo „Bela vrana“ ovenčan nagradom Waterstone za najbolji tinejdžerski roman u 2014. godini a drugi deo „Crno srce“ upravo objavljen, u razgovoru za sajt popularnog lista Guardian govorila je kako je posao računovođe zamenila spisateljskim, o svom bestseler serijalu i onome što se sprema u budućnosti.
Da li ste imali ceo nacrt priče za „Belu vranu“ (Ili čak celu trilogiju „Poluživot“) spreman i pre nego što ste počeli da pišete?
– Ne. Znala sam da ću pisati trilogiju i imala nejasnu ideju o tome kako će biti struktuirana kroz tri knjige, ali sam za sigurno trećinu promenila tu ideju tokom samog pisanja „Bele vrane“. Onda se ponovo promenilo tokom pisanja „Crnog srca“, kada sam htela da više istaknem rat između crnih i belih veštica. Takođe, priča Half Lies (Kratka priča napisana nakon „Bele vrane“ čija radnja prethodi istoj, nije prevedena na srpski jezik) je isto tako rasla i menjala se dok sam pisala.
Rekli ste da ste 2010. godine počeli da pišete i da ste od tada zaljubljeni u pisanje. Kako ste ušli u taj svet?
– Pohađala sam kurs društvenih nauka na Otvorenom univerzitetu tokom 2009. i 2010. i obožavala sam pisanje eseja, i shvatila sam da ako volim pisanje radova o politici – voleću pisanje o bilo čemu! Nakon što se kurs završio imala sam ideju o jednoj kratkoj priči i počela da radim na tome, i to se iz kratke priče pretvorilo u početak romana.
Šta ste radili u trenutku kad ste došli do ideje za „Belu vranu“?
– Čitala sam pismo odbijanja za svoj prethodni roman! Kler, moja sadašnja agentkinja, odbila je moj prvi pokušaj rekavši da nije dovoljno oštar. Tad sam pomislila: „Dobro, pokazaću ja njoj. Ako nešto znam da radim – znam da pišem ’oštro’“. Istog trenutka sam počela da pišem „Belu vranu“.
Da li ste vi ili vaša porodica u bilo kom obliku uticali na likove iz ova dva romana? Da li ste vi u njima? Ako jeste – da li je to vaš omiljeni junak? Ako ne – ko je?
– Apsolutno nikad ne koristim prijatelje ili rođake kao inspiraciju, ali je nekoliko manjih incidenata u „Beloj vrani“ napisano pod uticajem mojih ličnih iskustava. Mislim da nekoliko likova ima u sebi deo mene, prvenstveno Nejtan – naravno, a čak i Silija, koja ga drži zatočenim u kavezu.
Da li pišete svakog dana? Da li možete da sa nama podelite svoju rutinu pri pisanju?
Većinu dana pišem. Moja rutina počinje veče pred pisanje – moram da legnem misleći na priču ili scenu koju ću pretvoriti u reči. Moram da je zamislim i da znam šta će se desiti, a onda je pisanje lako. Onda ustanem, skuvam kafu, sednem za kompjuter i pišem.
Kako imenujete likove i da li vam to oduzima puno vremena? Nekim autorima to oduzme godine!
Imenovanje može biti teško. Nejtan je imao otprilike šest imena pre tog. Ali Gabrijel je bio Gabrijel od starta i odmah sam znala da sam odabrala pravo ime. U „Crnom srcu“ jednog lika sam nazvala Nezbit zato što je u mojoj glavi ličio na glumca Džejmsa Nezbita i ime je raslo u meni toliko da sam vrlo brzo shvatila da nisam mogla da ga nazovem drugačije.
Da li će biti više Markusa (Nejtanovog oca) u „Crnom crcu“?
Odnos između Nejtana i Markusa ne zauzima mnogo strana knjige, ali on utiče na sve njih zato što je ceo Nejtanov život pod uticajem onoga što je njegov otac. Uživala sam dok sam pisala njihove dijaloge u „Crnom srcu“ i oduševljena sam što je Markus privlačan čitaocima iako ima običaj da ubija i sakati ljude.
„Bela vrana“ se završila veoma napeto i intrigantno – priča je bukvalno ostala da visi. Da li ste odmah znali kako će teći priča u nastavku?
Nisam videla kraj „Bele vrane“ kao priču koja je toliko ostala da ’visi’, jer je Nejtan dobio svoj Dar i upustio se u beg od lovaca. Ok, ostavila sam Gabrijela i Analizu u situacijama koje bi se mogle podvesti pod one što su ostale da ’vise’, pa sam za njihove situacije odmah morala da nastavim sa pričom.
Koji savet biste dali tinejdžerima koji bi želeli da se bave pisanjem?
Učlanite se u grupu ili započnite kurs posvećen pisanju (Ako je grupa loša – izađite i nađite bolju).
Da li imate neki poseban savet o tome kako se izvući iz malih padova pri pisanju?
Pisanjem! Pišite bilo šta, stvarno nije bitno, čak i da to bude pisanje o tome kako nemate o čemu da pišete je bolje nego ništa.
Ko su vaši omiljeni autori?
Za stil pisanja – Hemingvej.
Za mnoge druge stvari: Dejvid Mičel, Kejt Etkinson, Hilari Mantel.
Ali mogu da kažem da pre imam omiljene knjige nego omiljene autore.
Koja vam je omiljena knjiga u ovom trenutku? Koju ste poslednju pročitali?
Upravo sam ponovo pročitala „Lovca u žitu“, knjigu koju sam prvo pročitala kao tinejdžerka i od tada je nisam ponovo uzimala u šake. Oduvala me je. Napisana je negde 1946. ili 1947, objavljena 1951. godine i i dalje stoji. Mislim da je to zato što nije bila napisana za tinejdžersku publiku, tako da se ne obraća čitaocu kao mladoj osobi, već svima.
Da li već pišete treću knjigu iz ovog serijala? Možete li nam dati neku insajdersku informaciju šta će se desiti?
Upravo sam završila prvi nacrt završne knjige trilogije „Poluživot“. Ne mogu da kažem ništa o zapletu osim da će biti više nasilja nego pre, ali će takođe biti i više ljubavi i mnogo psovki.
Šta je sledeće za Sali Grin?
Šolja kafe, pa odlazak na hokejašku utakmicu mog sina ovog popodneva. Konstantno razmišljam o idejama za sledeću knjigu koja će uslediti nakon trilogije i odlazak na hokej će mi dati vremena da ih ponovo protresem.
