Scenarista Pavle Zelić i crtač Dragan Paunović objavili su nedavno drugi album iz popularnog serijala Družina Dardaneli pod nazivom Zločin na Svetskoj izložbi (System Comics, 2016), Pavle Zelić (poznat i po romanu Peščana hronika, Laguna 2013) i Dragan Paunović (ilustrator strip adaptacije romana Konstantinovo raskršće) priredili su tim povodom izložbu originalnih tabli u Srećnoj galeriji SKC tokom prve polovine aprila 2016. Izdanje se, u međuvremenu, pojavilo u prodaji u knjižarama i striparnicama u Srbiji i regionu, i to u mekokoričenom i tvrdokoričenom obliku, a urađeno je i novo, 2. izdanje prvog albuma Poljubac leptirice (System Comics, 2011).
Družina Dardaneli priča je o timu svojevrsnih (super)heroja, protagonista srpske i evropske književnosti, koji se suprotstavljaju zlu oličenom u istim takvim, iz klasika pozajmljenim likovima sa druge strane, i interesima moćnika čija su ovi produžena ruka. U ovom serijalu čitaoci se upoznaju sa velikim junacima kroz njihove stripske verzije koje se nadovezuju ali i nadograđuju ove protagoniste klasične literature. Oni su Hajduk Stanko Janka Veselinovića, Koštana Bore Stankovića, Tolstojev Aleksej Kirilovič Vronski, Sava Savanović Milovana Glišića, Andrićev Karađoz, Ćosićev Vukašin Katić, i najzad, jazavac (pred sudom) Petra Kočića. Oponenti ovoj čudnovatoj skupini su u prvom albumu bili Kafkin Jozef K, (dobri vojnik) Švejk Jaroslava Hašeka, Old Šeterhend i Halef Omar iz romana Karla Maja, i negde između obe strane, Dimina Dama s kamelijama, kao i kamara drugih epizodista u omažima.
Okupljeni na jedvite jade u legendarnoj beogradskoj kafani čije ime će postati i njihov sinonim, naslovna družina tajnih agenata/superheroja morala je da spreči užasavajući plan o zloupotrebi srpskih vampira, u nastupajućem planetarnom sukobu, koji se u ovoj alternativnoistorijskoj postavci ludački smelom akcijom ovih junaka zaustavlja, ili makar odlaže. Nova vratolomna avantura dardanelovaca nosi naslov Zločin na Svetskoj izložbi i internacionalizuje doživljaje družine širom Starog kontinenta na prelazu vekova i doba. Milje ovih pripovesti je svet tehnoloških čuda, arhitektonskih ludorija, i opšte iščašenosti u odnosu na poznatu prošlost, nadovezujući se na imaginaciju ali i stvarne koncepte naučnika i vizionara, u kojem je (skoro) sve moguće. I gde bolje da se vrhunac takvog drugačijeg i boljeg društva prikaže, nego na čuvenoj Svetskoj izložbi u Parizu 1900, kad se univerzum mašte preklapao sa našim na predivne i neočekivane načine, kao i na Orijent eksperesu koji u ovoj verziji leti! Novi suparnici, ali i pomagači, oličeni pre svega u Raskoljnikovu Dostojevskog, metamorfu Gregoru Samsi iz Kafkinog Preobražaja, monstruoznom Fantomu iz Opere Gastona Lerua, i ovdašnjem svetskom putniku – Nušićevom Jovanči Miciću su tu da stvari učine zanimljivijim, a svaki čitalac može da se igra pronalaženja referenci na dela globalne kulture na stranicama ove nezavisne priče, koja će ipak podsetiti na stare junake i negativce u nebrojenim preokretima i otkrićima u zapletu.
Izvor: Danas
