Čitanjem knjige „Rečnik zaljubljenika u Pariz“ nećete dobiti „Pariski sindrom“, ali ćete imati priliku da upoznate ovaj grad ne ustajući iz fotelje.
Svi znamo za Stendalov sindrom. Nazvan po pseudonimu čuvenog francuskog pisca koji ga je prvi opisao u svom putopisu Rim, Napulj i Firenca nakon posete bazlici Santa Kroče u Firenci.
U pitanju je psihosomatski poremećaj koji se najčešće javlja kod turista koji su izloženi vizuelnom posmatranju velikog broja različitih umetničkih remek dela slikarstva, vajarstva, arhitekture, na jednom mestu ili posmatranjem pojedinačnih umetničkim dela izuzetne umetničke vrednosti. Simptomi su najčešće ubrzan rad srca, vrtoglavica, nesvestica, zbunjenost, pa čak i halucinacije. Izraz se ponekad koristi i za sličnu reakciju u drugim okolnostima, na primer kada se neka osoba suoči sa velikom lepotom u prirodi.
Postoji još jedan poremećaj koji se vezuje za Francusku, odnosno za njen glavni grad po kome je i dobio naziv Pariski sindrom. Zanimljivo je da od ovog sindroma mahom obolevaju japanski turisti. Od oko šest miliona turista iz Japana koji posete Pariz njih dvadesetak počne da oseća tegobe. Zbog toga je japanska ambasada u Parizu uvela posebnu telefonsku liniju koju oboleli mogu pozvati i zatražiti pomoć. Određen broj turista se i vrati u domovinu kako bi se što pre oporavio od ekstremnog šoka koji su doživeli.
Prva osoba kojoj je još 1987. godine dijagnostikovan ovaj poremećaj jeste Hiroaki Ota, japanski psihijatar koji je radio u Parizu, dok je sindrom prvi put publikovan u naučnom časopisu Nervure tek 2004. godine gde je i skrenuta pažnja da od njega obolevaju mahom Japanci.
Šta je to Pariski sindrom?
U pitanju je promena stanja svesti praćena depresijom, anksioznošću, napadima panike, pa čak i nervnim slomom. Najčešće su to snažni napadi gneva izazvani jazom između velikih očekivanja i neprijatne realnosti koju turisti mogu zateći u glavnom gradu Francuske.
Uzrok ovakvim reakcijama jesu nerealne iluzije koje su turisti zbog filmova, serija, knjiga ili časopisa stekli o Parizu. Ono što su doživeli u svojoj mašti nikako ne mogu da povežu sa realnošću koju zateknu kada najzad posete Pariz.
Možda upravo iz tih razloga, kako bi putnike pripremio za ono što dolazi, francuski novinar i književnik Nikola d’Etjen d’Orv svoj Rečnik zaljubljenika u Pariz, koju je u prevodu Sanje Nedeljković objavila izdavačka kuća Službeni glasnik, započinje upravo sa pariskim aerodromom.
„Povratak u zemlju ponekad je veoma čudnovata stvar“, započinje d’Orv svoju razglednicu iz Pariza.
Posle velelepnih i luksuznih aerodroma sa kojih je poleteo, sletanje u Pariz deluje razočaravajuće. Liftovi ne rade, putevi su puni rupa, službenici su retki, radi samo jedan šalter, kolica sa jednim točkom, rupe na plafonu, poplavljen toalet… A tek ste sleteli i još uvek ste na aerodromu.
Kada taksisti kažete adresu na koju želite da vas odveze vozač može reći „Uh! To mi ne odgovara!“ Naravno da neće preuzeti vožnju, ali sve vreme ćete se osećati kao krivac. A onda će vam pustiti umilne zvuke radio-stanica na kojima možete čuti sve o bankrotstvima, masakrima, crnilu.
„Dodajte tome i trunku gužve u saobraćaju, kašiku agresivnosti za volanom, napojnicu uzetu bez ’hvala’ i stigli ste“, završava svoju uvodnu priču d’Orv. „Pariz je pravi praznik, zar ne?“
A nije da autor knjige prezire Pariz. Naprotiv. Iz ovih subjektivnih crtica i ličnih sećanja, kao i anegdota i istorijskih činjenica i priča izbija ljubav prema ovom gradu. U pitanju je, kako sam autor kaže, „subjektivni herbarijum Pariza koji teče mojim venama već četrdeset godina i pripada samo meni“.
U pitanju je knjiga iz edicije Rečnici i enciklopedije svakodnevnog života koju uređuje Branko Kukić. Reč je o rečnicima, enciklopedijama, leksikonima i kratkim istorijama koji se odnose na svakodnevni život, ali se takođe bave neobičnim, bizarnim, otkačenim i iskošenim temama iz sveta umetnosti, religije, istorije, javnog života, komunikacije i prirodnih pojava. Mogu biti u službi širokog sloja čitalaca: od studenata do radoznalih i dokonih ljudi.
Pročitajte i prikaz knjige Rečnik zaljubljenika u Indiju: Knjiga koja svoj nastanak duguje Tintinovim avanturama
Pročitajte i prikaz knjige Rečnik zaljubljenika u mačke: Mačke vladaju svetom, a mi to još uvek ne znamo
Već su objavljeni rečnici zaljubljenika u sitna zadovoljstva, u rokenrol, u Bibliju, u islam, gastronomiju, u nebo i zvezde, u Španiju, u vina, ljubavne strasti, u Francusku, Indiju, Grčku, Rusiju, Latinsku Ameriku… Neki od ovih rečnika za doživeli i nekoliko izdanja, a mnogi su rasprodati što dosta govori o popularnosti koju su dobili među našom publikom.
Nikola d’Orv je u svom rečniku, putopisu, dnevniku i herbarijumu sećanja uspeo da nam predstavi znani i neznano Pariz. Pričao je o onome o čemu svi znamo, ali iz manje poznatih uglova. Trudio se da nam prikaže i onaj poznati Pariz kakav možemo videti u turističkim brošurama, ali i onaj manje poznat, onaj ličniji grad i njegov lokalni šmek.
Knjiga je namenjena onima koji su već upoznali Pariz, ali o onima koji tek planiraju da se zaljube u njega.
Piše: Milan Aranđelović
