Danas nikada nije bilo lakše doći do neke knjige. Svaki gradić i selo imaju biblioteku. U svakoj školi nalazi se po jedna školska biblioteka. Tu je i mreža knjižara.
Više nije potrebno ni izaći iz kuće da bi se došlo do traženog naslova. Tu je internet, te svako, veoma, lako može poručiti knjigu koju želi.
Nije oduvek bilo tako.
U ne tako davna vremena biblioteka je bilo malo, a knjižara još manje. A i one su bile smeštene u urbanijim zajednicama i gusto naseljenim sredinama.
U to vreme knjigomobili su se pokazali kao veoma korisni.
Pre pojave interneta oni su bili jedina mogućnost da se ljudi umreže i dođu do informacija koje su im bile potrebne. Knjigomobili su donosili odgovore, ali i zabavu. Mnogo zabave.
Prvi knjigomobil pokrenuo je svoje točkove sredinom devetnaestog veka u Velikoj Britaniji. Filantrop Džordž Mur pokrenuo je 1857. godine prvi knjigomobil. U pitanju je bila prikolica koju su vukli konji, a na kojoj su se nalazile police sa knjigama. Ova pokretna biblioteka, prva te vrste na svetu, kretala se između osam sela u severozapadnoj Engleskoj.
Iako je prvi knjigomobil krenuo sa radom u Ujedinjenom Kraljevstvu, najviše ih je bilo u Sjedinjenim Američkim Državama. A raširili su se i po ostalim delovima sveta.
Knjigomobil na konjsku vuču, vagon sa knjigama, knjigobus, pokretna biblioteka… ma koji naziv koristili, svako od njih ima sopstvenu priču. I zajednički cilj. Doneti knjige do publike.
