Izdavačka kuća Agora nedavno je, u prevodu Ane Marković, objavila zbirku priča Brak crvenih ribica značajne savremene meksičke književnice Gvadalupe Netel čije su knjige do sada prevedene na sedamnaest svetskih jezika.
Za ovu knjigu autorka je nagrađena prestižnim književnim priznanjem – nagradom Ribera del Duero.
O knjizi: “Knjiga Brak crvenih ribica meksičke autorke Gvadalupe Netel jeste neobična tematska zbirka priča, zasnovana na analogijama i kontrastima između života ljudi i životinja, pa čak i ljudi i gljiva. Obuhvata pet priča u kojima se egzistencijalne krize junaka redom povezuju sa životima riba, bubašvaba, mačaka, gljivica i zmija. Tim postupkom autorka dovodi u sumnju mogućnost ljudskog uticaja na vlastitu sudbinu i otvara uvid u nesvesnu, a ponekad i mračnu stranu ljudske psihe.
Priče se odlikuju svedenim jezikom i stilskom elegancijom, univerzalnošću motiva poput nesrećne ljubavi i odrastanja, momentima poetičnosti iznađenim u svakodnevnici, no u isto vreme uobičajena percepcija stvarnosti je u njima destabilizovana prenošenjem ljudskih nemira na životinje, u kojima junaci traže odraz sopstvenih patnji i odgovor na svoje životne dileme.
Životinje su ovde očovečene a ljudi poživotinjeni, pri čemu se ljudska samosvest i volja najednom čine krhkim i varljivim, izneveravajući uvreženu predstavu o našoj nadmoći kao vrste.
Tako se, na primer, postepeno propadanje jednog braka najpre očituje u žestokim okršajima para akvarijumskih ribica, likovi priče „Ratovanje po smeću“ vode nemilosrdnu borbu protiv bubašvaba koje unose pometnju u prividni sklad jednog bogatog buržujskog doma, a junakinja
„Gljivica“ razvija bizaran emotivni odnos prema svojoj vaginalnoj infekciji pošto samu sebe doživljava kao parazita u ljubavi.
Brak crvenih ribica je vrlo suptilan prikaz ljudskih nedaća i strahova, lišen svake visokoparnosti i moralisanja, saosećajan prema likovima i nenametljivo kritičan prema društvenim odnosima, u kome ponajviše očarava sámo autorkino umeće pripovedanja.”
Ana Marković
O autorki: Gvadalupe Netel (1973), meksička književnica, dobitnica brojnih nagrada i priznanja, prevedena na sedamnaest jezika. Piše priče i romane; objavila i dve knjige eseja, o Oktaviju Pasu i Huliju Kortasaru. Saradnica je brojnih međunarodnih novina i časopisa i glavna urednica časopisa posvećenog kulturi koji izdaje Nacionalni autonomni univerzitet Meksika. Završila je osnovne studije Hispanskih književnosti na pomenutom univerzitetu u Meksiku, a doktorirala iz oblasti Nauke o jeziku na Školi visokih studija društvenih nauka u Parizu.
Među njenim delima ističu se romani Telo u kome sam se rodila (El cuerpo en que nací, 2011), Posle zime (Después del invierno, 2014), za koji je dobila nagradu „Eralde” za roman, kao i zbirke priča Latice i druge nelagodne priče (Pétalos y otras historias incómodas, 2008) i Brak crvenih ribica (El matrimonio de los peces rojos, 2013), za koju je dobila prestiænu nagradu za kratku prozu „Ribera del Duero”, koja se dodeljuje piscima sa španskog govornog područja.
