U ponedeljak, 19. juna sa početkom u 19 časova u Biblioteci grada Beograda (Kneza Mihaila 56) biće održana promocija knjiga Vladana Desnice, Milomira Đukanovića i Đorđa Ćirjanića.
Na tribini će učestvovati autor Milomir Đukanović, priređivač Vladan Bajčeta, urednik u Dereti Zoran Bognar dok će moderatorka biti
Isidora Injac.
Milomir Đukanović (1948, Milina). Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njegovi prethodni romani, Američki eksperiment (1993), Koktel Menhetn (1995), San bojen žutom bugenvilijom (2010), Manastir
Proza Milomira Đukanovića prevođena je na više svetskih jezika. Nagrađivan je i zastupljen u mnogim književnim antologijama.
Uz ljubav, kao dominantnu temu romana Album iščezlih slika, nenametljivo se provlače posttraumatske storije nastale posle građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji. Milomir Đukanović, koji je još u svom bestseleru Američki eksperiment prvi put uveo dve paralelne pripovedačke linije koje se sreću u poslednjem poglavlju, u ovom romanu inovatorski odlazi i korak dalje, spajajući naizgled nespojivo i stvarajući poseban književni svet u kojem je sve moguće. Narator se opsesivno bavi svojom porodičnom biografijom i pisanjem, uzdižući se na položaj sveznajućeg pripovedača, dok su junaci ove knjige blago psihološki izmešteni iz svog vremena i prostora. To izmeštanje je posledica rata, sankcija i rigidnog izopštavanja iz familije „prosvećenih“ zapadnoevropskih naroda – istih onih koji su radi nakaradnih predstava o „humanosti“ novog svetskog poretka po Bosni i Srbiji sejali osiromašeni uranijum. Od njega su, osim istine, postradali i mnogi junaci ovog romana. Piščeva ljubav prema igri, neobičan postupak i lucidno pripovedanje vode nas u veliku književnu pustolovinu za literarne sladokusce i sve one koji u knjizi, uz njen visoki umetnički domet, traže i preko potrebno uzbuđenje…
Vladan Desnica je bio srpski i jugoslovenski pisac. Rođen je 17. septembra 1905. u Zadru, a umro 4. marta 1967. godine u Zagrebu. Pisao je romane, novele, pesme, humoreske, kozerije, drame, scenarije, jedan libreto za operu, eseje, prikaze, polemike, književne, pozorišne, filmske, muzičke i likovne kritike i rasprave. Od njegovih dela izdvajaju se: Zimsko ljetovanje, Olupine na suncu, Koncert, Proljeće u Badrovcu, Slijepac na žalu, Tu, odmah pored nas, Proljeća Ivana Galeba, Fratar sa zelenom bradom, Ljestve Jakovljeve i O pojmovima tipičnoga i njihovoj neshodnosti na području estetike.
Nakon završene osnovne škole u rodnom mestu, gimnaziju je pohađao u Zadru, Splitu i Šibeniku. Upravo se u gimnazijskim danima javila njegova strast prema književnosti i muzici. Voleo je da čita domaće autore, ali i italijanske, francuske, grčke, ruske i rimske. Njegoševo delo Luča mikrokozma bilo je jedno od njegovih omiljenih. U gimnaziji je proučavao najvažnija dela rimskih i grčkih pisaca. Redovno je posećivao diskusije Filozofskog društva u Zagrebu. Stekao je široko obrazovanje iz književnosti, filozofije i estetičkih teorija. Poznavao je italijanski, ruski i francuski jezik, a po potrebi se služio grčkim i latinskim. Desnica je studirao pravo i filozofiju na Univerzitetu u Zagrebu, a potom u Parizu. Diplomu je stekao 1930. godine u Zagrebu. Zaposlio se kao advokat u kancelariji svoga oca. Nakon toga je u Splitu radio u državnoj službi, a onda se preselio u Zagreb. Dve godine je uređivao književno-istorijski godišnjak Magazin severne Dalmacije čiji je rad pokrenuo. Štampan je u Splitu na ćirilici. Mnoga svoja dela Desnica je objavio u ovom godišnjaku. Godine 1934. objavio je esej Jedan pogled na ličnost Dositejevu, a naredne još jedan – Mirko Korolija i njegov kraj. Iako je dugo radio na njoj, zbog izbijanja Drugog svetskog rata, nikada nije objavljena jedna njegova zbirka pripovetki, koja je ostala u rukopisu, a sa godinama joj se gubi svaki trag. Negovao je realističko-naturalistički stil, po ugledu na italijanski verizam.
Kratke novele iz zaostavštine velikoga Vladana Desnice, objavljene u ovoj knjizi nakon punih pet i po decenija od piščeve smrti, predstavljaju ne samo literarni već i kulturološki događaj… Desnica nije bio pisac kratkog daha, naprotiv, njegove vizije zahvatale su daleko ispred njega i vremena u kome je stvarao. Na prvi pogled u Desničinoj pripovedačkoj prozi živi nekoliko primorskih lokaliteta i sličnih dramskih sudbina. U globalnom prikazu sve bi moglo da se svede na širi pojas zadarske sredine i na nekoliko ličnosti koje su, uglavnom, promašile u životu i povukle se u svoju samoću gde se sapliću i lome, propadaju u osećanju progonstva i samoprogonstva, doživljavaju apsurdne situacije prepune nepravdi, laži, hipokrizije… Rekonstrukcijom tragičnog ovaj vrsni pisac silazio je u samo dno čoveka i tako stvarao široke slike (istorijskih, društvenih I moralnih odnosa) i emotivne kontrapunkte u kojima su kondenzovana iskustva i vizije života. Činjenica je da Desničino pripovedačko delo spada u red najznačajnijih ostvarenja našeg jezika, ne samo dvadesetog veka nego uopšte, pa je shodno tome sasvim jasno zbog čega su mu i vreme i čitaoci ostali naklonjeni…
Đorđe Ćirjanić je rođen u Čačku 1982. godine. Autor je romana Ispovest Minje Jankovića, Žrtve laži, Ožilјci, Nasleđe, Sedam čuda i Santjago za koje je dobio i nekoliko nagrada, kao i nagrađene zbirke priča Carpe diem. Radio je nekoliko scenarija za serije. Živi i radi u Beogradu, posvećen je suprug i ponosni otac dvoje dece.
O knjizi Demoni opijene duše: Postavlјajući sebi pitanja o veri, o postojanju duše, o komunizmu kojem nije naklonjen, Davor Ćustić, pesnik koji veruje u lјude, u lјubav, u kafanski svod, u prijatelјstvo, započinje svoju karijeru uz svesrdnu pomoć svog profesora i velikog prijatelјa. On iznenada spoznaje slavu i zadobija poštovanje unutar intelektualnih krugova, stiče prijatelјe kojima je čast i zadovolјstvo da im je on u društvu. Međutim, kada je shvatio da to poštovanje i prijatelјi ne mogu da uguše njegovu svemirsku usamlјenost, on susreće lјubav svog života, onu koja je u njemu mladom pokrenula lavinu nežnih stihova. Da li se čista lјubav može izboriti sa sistemom koji intelektualcima nikada nije bio naklonjen, koji nikada nije praštao greške? Da li lјubav i njena beskonačna svetlost mogu razbiti čeličnu tminu oskudnog jednoumlјa i da li postoji nada da ista ta lјubav može da prevaziđe sve nedaće? Da li lјubav može pobediti konstantnu potrebu za sigurnošću unutar nesigurnog i na kraju trijumfovati, ili je, pak, Davorov život samo farsa, predstava sa tragičnim spoznajama da je oduvek bio samo marioneta u predstavi bolesnih umova…
