Za lošu priču pisca početnika zainteresovalo se samo američko Ministarstvo odbrane.
Nakon što je promenio nekoliko poslova Kliv Kartmil je poželeo da se okušao i kao pisac. Bila je to 1943. godina i Drugi svetski rat je bio u punom jeku. Tridesetšestogodišnji Kartmil je bio pošteđen obaveze da doprinese ratnim naporima svoje otadžbine jer je dečja paraliza ostavila trajne posledice na njegovo zdravlje i telo.
Kartmil je mislio da ima sjajnu ideju. Želeo je da napiše priču o super-bombi koja je toliko moćna da može da uništi na hiljade i hiljade života.
Kada je o svojoj ideji pismom obavestio Džona Kambla, urednika magazina Astounding Science Fiction, ovaj mu je otkrio kako njegova ideja nije baš tako nova i originalna. Kada nije čitao naučno fantastične priče Kambl je čitao časopise iz oblasti nauke tako da je znao da su naučnici došli do velikih pomaka kada je u pitanju cepanje atoma. Verovao je da će naučnici uskoro napraviti bombu dovoljno moćnu da raznese ostrvo ili deo kontinenta.
U svakom slučaju, Kambl je posavetovao Kartmila da bi priča možda bila zanimljivija kada bi njenu radnju smestio na neku drugu planetu. Kartmil je poslušao urednika i napisao kratku priču Deadline koja se dešava na vanzemaljskoj planeti kojoj preti opasnost od moćne bombe. Tokom pisanja Kartmil je bio u neprekidnom kontaktu sa Kemblom tražeći mu savete o tome kako bi bomba mogla da funkcioniše i kakve bi posledice mogla da ostavi.
Priča je objavljena u martu 1944. godine. Između šest priča objavljenih tog meseca čitaoci su ovu proglasili najgorom. Međutim i tako loše napisana bila je dovoljno zanimljiva za američko Ministarstvo odbrane. Službenici ovog Ministarstva bili su naročito zainteresovani za one delove priče objavljene u časopisu Astounding Science Fiction koji su sadržali tačne i detaljne opise kako njihova upravo napravljena i super-tajna atomska bomba zaista funkcioniše.
Zabrinuti da neko odaje tajne informacije agenti su ispitali Kartmila i Kambla. Bili su skeptični kada im je urednik časopisa rekao da je sam smislio kako bi bomba mogla da funkcioniše. Obojicu su stavili pod nadzor, a ispitivali su i Kamblove prijatelje (među kojima je bio i čuveni Isak Asimov). Išli su toliko daleko da su Kartmilovog poštara angažovali da špijunira ovog nesrećnog pisca.
U ministarstvu su na kraju doneli zaključak kako je Deadline velika slučajnost, ali su Kamblu savetovali da ne više objavljuje priče o atomskom naoružanju.
Piše: Milan Aranđelović
