Foto Goran Vojnović: Mankica Kranjec i Žiga Culiberg

Pisac i reditelj Goran Vojnović gost Kulturnog centra Grad na programu Booking Balkan


U nedelju, 24. novembra sa početkom u 19 časova, u okviru programa Booking Balkan, gosti Kulturnog centra biće pisaci reditelj Goran Vojnović i pisac i kreativni direktor Slavoljub Stanković.

PROČITAJTE I OVO:  Beskonačna kula knjiga u Pragu
PROČITAJTE I OVO:  Venoma je kreirao MARVELOV FAN i za to je plaćen 220 dolara

Goran Vojnović, rođen 1980. u Ljubljani, reditelj i scenarista, autor je više kratkih filmova i dugometražnog filma Piran – Pirano. Njegov roman Južnjaci, marš! (Čefurji raus!, 2008.) u Sloveniji je privukao pažnju čitalaca, kritičara, ali i celokupne političke scene, a doneo mu je književnu slavu i u celom regionu. Njime je 2009. godine osvojio Prešernovu, kao i nagradu Kresnik, te doživeo i vrlo uspešnu pozorišnu adaptaciju. Autor knjige je 2013. prema sopstvenom romanu režirao istoimeni film.

Pisac Goran Vojnović izazvao je veliko interesovanje u slovenačkoj ali i široj javnosti kada ga je policija upravo zbog knjige „Čefurji raus!” („Južnjaci, marš!”) pozvala na „informativni razgovor”. Prijavu su tada napisali policajci uvređeni opisom koji su o njima dali glavni junaci Vojnovićevog romana, momci iz Fužina, dela Ljubljane u kome su, decenijama, većinom živele porodice doseljenika iz drugih republika nekadašnje Jugoslavije. Prijavu je osudila i sve prekinula ministarka policije Katarina Kresal, toplo preporučivši policajcima da pažljivo pročitaju „Čefurji raus!”, navodi se u Politici 2009. Godine. Knjigu je u Srbiji objavila izdavačka kuća Rende.

Južnjaci, marš!, jedan je od najvećih slovenačkih književnih hitova svih vremena, zbog koga je autor završio u policiji, ali i dobio prestižne književne nagrade, istovremeno je smešna i tužna priča koja tematizuje život “čefura”, doseljenika u Sloveniju. Kroz glavni lik mladića, čiji su se roditelji doselili iz Bosne, roman problematizuje pitanje identiteta “drugih” i “drukčijih” unutar većinske zajednice. Vojnovićev je roman slika sveta promatranog iz manjinske optike, bez velikih pretenzija i iz perspektive mladog čoveka, pri čemu “čefuri” daleko nadmašuju lokalne, slovenačke granice.

Za svoj drugi roman Jugoslavija, moja domovina 2012. dobio je po drugi put nagradu Kresnik i prestižnu književnu nagradu Angelus za najbolji srednjoevropski roman (2020). Njegov treći roman Smokva (2016) učinio ga je trostrukim dobitnikom nagrade Kresnik.

Đorđić se vraća, nastavak romana Južnjaci, marš!, ali i potpuno samostalno delo, objavljen je u Sloveniji 2021. te je nominovan za nagradu Kresnik, a u Srbiji u izdanju IK Geopoetika. Romanom Đorđić se vraća u ljubljanskim Fužinama ponovo se našao protagonista kultnog prethodnika, romana Južnjaci, marš! (Čefurji, raus!), koji nije siguran da li se iz Bosne, sa desetogodišnjeg “prevaspitavanja“, vratio za stalno. Još nema svoj fudbalski klub, ali ima zabrinutu mamu i bolesnog oca, što je ujedno i glavni razlog da Marko ponovo luta ozloglašenom blokovskom četvrti. Promene koje zapaža (među ostalima – da južnjaci u suštini više nisu u Fužinama jer su „izumrli”) Marka bole. Iako izuzetno zabavan, roman zadire u osetljiva pitanja društva. Dok se u pozadini odvija emotivna porodična drama, junak shvata da po povratku iz Bosne, možda zaista više nema mesto koje mu pripada u njegovoj novoj-staroj deželi – Sloveniji (negdašnjem delu domovine njegovih roditelja – Jugoslavije). Ovaj nastavak priče o sudbini sina emigranata, bosanskih Srba, i nekada talentovanog košarkaša, knjiga je o čovekovom poreklu i večitim pitanjima identiteta i (ne)pripadanja.

„Nakon skoro petnaest godina otkako sam napisao Južnjake, zanimalo me šta je od njih napravio ovaj naš nesrećni svet, potresen raznim krizama, a posebno šta je deset godina života u Bosni učinilo od Marka Đorđića, tinejdžera iz Fužina. S druge strane, dugo sam tražio način da u književnom smislu odgovorim na ono što se dešava poslednjih godina, ne samo u Sloveniji, već i drugde u svetu. Tražio sam način da izrazim svoj bes i frustraciju zbog oživljavanja nacionalizma i desničarskog populizma“, rekao je Goran Vojnović.

Goran Vojnović je kolumnista slovenačkog časopisa Dnevnik, kao i srpskog magazina Vreme i portala Velike priče. Objavio je izbor kolumni Kada Džimi Ču sretne Fidela Kastra (2010) i zbirku eseja Skupljač strahova (2022). Živi i radi u Ljubljani.

Slavoljub Stanković, pisac i kreativni direktor, diplomirao je i upisao se na doktorske studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, te specijalizovao oglašavanje na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Romani su mu prevedeni na engleski, slovenački, bugarski i makedonski jezik. Autor je i filmskih i televizijskih scenarija. Kreirao je i hiljade reklamnih kampanja za renomirane domaće i inostrane brendove.

Slavoljub Stanković autor je romana The Box, Split (Geopoetika, 2010) i Prvaci sveta (Geopoetika, 2014), te Knjige utisaka (sa dizajnerom Slamirom Stojanovićem), kao i romana u stihu za decu „Čarobnjak Dandruf i izgubljena knjiga”, diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, specijalizovao se za oblast oglašavanja na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, te upisao doktorske studije. Stanković je i koscenarista igranog filma „The Box”. Po „Knjizi utisaka” kreirao je animiranu seriju istoimenog naziva, zajedno sa Dušanom Kojićem Kojom, Brankom Citlikom i Slavimirom Stojanovićem. Romani su mu prevođeni na engleski, slovenački i makedonski jezik. Živi i radi u Beogradu.

Booking Balkan program bavi se predstavljanjem autora i autorki Balkana i njihovim povezivanjem u međusobnoj interakciji, dijalogu i popularizaciji regionalne književnosti i prevodilaštva. Podržan je od strane Evropske mreže za književnost i knjige TRADUKI (Berlin). Cena ulaznice za događaj je 200 dinara. Knjige oba autora biće dostupne u prodaji po promotivnim cenama.