Sonja je devojka tek zakoračila u tridesete godine i koja sa svojom mamom, polubratom i polusestrom i bakom živi u malom gradu negde u Španiji. Ona radi njoj besmislen posao u opštinskoj arhivi, a jedino uzbuđenje traži na internetu. Na jednom forumu namenjenom ljubiteljima književnosti Sonja upoznaje i lika koji se predstavlja kao Hamsun Knut. Odmah je jasno da je Knut neki čudak, ali Sonja, možda iz želje za nekom avanturom ili begom iz učmale svakodnevice, ipak nastavlja komunikaciju sa njim. Knut je jedan od onih dobrovoljnih autsajdera koji su sami sebe izgnali iz kapitalističkog zatvora. Samodovoljan, ne zarezuje bilo čije mišljenje ili stavove, Knuta jedino privlači magični svet klasične i kvalitetne književnosti. Da bi održao svoj status otpadnika i izopštenika iz društva Knut krade stvari po tržnim centrima. Svoju ljubav prema književnosti i nekonvencionalnom odnosu prema vladajućem sistemu želi da prenese i na Sonju te joj poštom šalje ukradene knjige. On takođe veruje da se u Sonji skriva neslućeni spisateljski potencijal i zato je uporno tera da piše i da čita.
Godine prolaze, njihovo dopisivanje se, uz niz uspona i padova (čak i raskida), nastavlja. Tokom godina Sonji se događa život ili makar ona pokušava sebe da ubedi u to. Sa druge strane, Knut, odavno van društva i svih ustaljenih normi, nastoji da pomogne Sonji da prevaziđe podaničku i malograđansku blokadu koja je sprečava da ostvari svoje potencijale. Knut je neka vrsta nevidljivog, na internetu skrivenog, parnjaka Ignacija Ž. Rajlija iz romana „Zavera budala“ Džona Kenedija Tula.
Obojica su čudni, čudnovati, nepristupačni, uporni, pasionirani, strastveni i ogorčeni ljubitelji knjiga i pisanja. Obojica su, sa prezirom i gađenjem, sami sebe isključili iz glavnih tokova i osudili se na marginu gde im je sasvim, sasvim dobro. I obojica imaju „tamo neku“ u dalekom gradu koja je možda „baš ta“. Moramo napomenuti da „Ožiljak“ i „Zavera budala“ ipak deli okean razlika, pre svega u stilu pripovedanja. Dok je Tul za potrebe svog romana izgradio neverovatno kompleksan svet i kreirao šarenolik dijapazon likova, kod njegove španske koleginice stil je sveden, svet siromašan, sporedni likovi malobrojni i, gotovo, nevidljivi.
Veza između Knuta i Sonje , ipak, ima i kancerogena dejstva. Čini se da tu ima manje ljubavi, a više stokholmskog sindroma.
Španska književnica Sara Mesa nam u romanu Ožiljak, koji je u srpskom prevodu Ane Marković objavila izdavačka kuća Clio, iznosi na trenutke zabavnu, a na trenutke mučnu i klasutrofobičnu priču o dva usamljena bića, toliko različita, a opet upućena jedno na drugo. Usamljeni u kapitalizmu, koji dozvoljava sve pod uslovom da mu se povinuješ, Knut i Sonja nastavljaju svoju beskonačnu i iscrpljujuću igru mačke i miša, mučitelja i mučenika, manipulatora i malipunisanog do samog kraja.
Ožiljak je i priča o pisanju, književnom pozivu, o knjigama, potrebi za čitanjem, trudu koji je potrebno uložiti u spisateljski rad, disciplini i upornosti kada je ovo zanimanje u pitanju.
Sara Masa je rođena u Madridu, ali je veći deo života provela u Sevilji. Objavila je romane Četiri puta četiri koji je ušao u uži izbor za nagradu Eralde, Ožiljak koji je dobio nagradu Kritičko oko i dospeo je na listu „knjiga godine“ u novinama El pais, ABC, El Mundo i El Espanjol, zbirku priča Loš rukopis i roman Nevidljivi požar. Dela su joj prevedena na deset jezika.
Ožiljak je, relativno, kratak roman, pisan svedenim stilom, sa lakoćom se čita i razume. U pitanju je nenametljiva, a opet i angažovana, savremena priča koja jednostavno mora da vam se dopadne. Autor ovih redova je knjigu pročitao sa uživanjem u i dahu. U pitanju je kvalitetno delo na koje bi trebalo da obratite pažnju.
Piše: Milan Aranđelović
