Mislio sam da je romanom Padač Dona DeLila, filmom Shortbus i mjuziklom Osama u seriji Skins iscrpljen motiv 11. septembra i rušenja Kula bliznakinja u Njujorku u popularnoj i klasičnoj kulturi i da će biti ostavljen u zaboravljenom preistorijskom dobu sporog dail-up interneta.
Međutim, uticaj ovog terorističkog napada se u čitavom svetu i dalje oseća i to ne samo kroz vojne akcije i raspade država na nekom tamo dalekom, ali Bliskom istoku, već i u našim svakodnevnim životima. Kada petnaest godina posle rušenja zgrada Svetskog trgovinskog centra u obližnjem parku vidimo grupu ljudi tamnije puti kako, sa rančevima na leđima, čekaju u redu da dobiju koristan poklon od Crvenog krsta ili UN-a, znamo da ih je doneo talas nastao tog 11. septembra 2001. godine. Kada se na graničnom prelazu zadržimo duže nego ikada ranije znamo da je zastoj nastao jednog ranog jesenjeg jutra na Menhetnu.
Bin Laden & Co. su svojim činodejstvovanjem, osim uticaja na stvarni život, izvršili veliki uticaj i na fiktivni svet, pa i na književnost. Brojni su autori koji se bave opisivanjem onoga što je ostalo kada se slegla prašina posle rušenja Kula. Analitičari koji su nas upozoravali da ništa neće biti isto posle 11. septembra bili su u pravu. Više od decenije nakon ovog tragičnog događaja (ili srećnog, ako pitate vojne dobavljače) pisci su i dalje fascinirani ovom temom. Naročito američki pisci svesni da je ovaj događaj jedan do najznačajnijih stvari koje su se dogodile još otkako je Frenklin Delano Ruzvelt rekao istorijsko ne Hitleru.
Pisac Tedžu Kol nije izuzetak. Rođen u Mičigenu, doktorirao na Kolumbiji, zaposlen u Njujork tajms magazinu, živi u Bruklinu on je pravo američko dete svog doba. Njegov prvi roman Otvoreni grad preveden je na više od deset jezika, zahvaljujući izdavačkoj kući Dereta možemo ga čitati i na srpskom jeziku, i ovenčan je brojnim nagradama.
Otvoreni grad je roman u kome Džulijus, mladi psihijatar stažista, svoje slobodno vreme koristi da šeta Njujorkom i razmišlja o raznim temama. O čemu bi mogao da razmišlja angažovani afro-američki intelektualac grada Njujorka u romanu koji je napisao angažovani afro-američki intelektualac grada Njujorka? Pitajte vašeg lokalnog hipstera iz lokalne Savamale. Širok je dijapazon tema od rasizma do terorizma via najezda stenica na posteljine Njujorka (bez šale).
Naravno, ne prođe ni nekoliko strana romana, a da se Džulijus ne nađe pod svetlima reflektora sa mesta tragedije ili pod senkom praznine Kula bliznakinja.
Džulijus stvarno ima sreće. Željan razgovora, a još uvek sam posle raskida sa devojkom on na svakom koraku nailazi na sagovornike sa kojima može da popriča o terorizmu, rasizmu i stenicama. Radnik u internet kafeu je visokoobrazovani filozof, šalterski službenik u pošti je umetnik, pesnik, intelektualac opšte prakse… Dušu dalo za angažovanog afro-američkog intelektualaca grada Njujorka željnog da nekome nešto kaže.
Osim šetnje kroz Njujork, Džulijus se šeta i ulicama Brisela u koji odlazi da bi pronašao svoju baku. Istovremeno on se seća i svog detinjstva koje je proveo u Nigeriji.
Po formi i poetičnosti knjiga, možda, najviše podseća na Zimski dnevnik i Dnevnik druge zime Srđana Valjarevića jer obojica pišu hodanjem. Tedžu Kol je, za razliku od Valjarevića, daleko šireg formalnog obrazovanja i ličnih interesovanja što se odražava na dijapazon i dubinu tema kojima se bavi naročito u dinamičnom društvu kakvo je američko. On koristi Njujork kao dekor, a ulice kojima se šeta služe da uvuku čitaoca u teme mnogo udaljenije od Mehnetna. Moram priznati da sam tokom na svakih nekoliko pročitanih strana hvatao sebe kako zagledan u otvorenu knjigu razmišljam o onome o čemu Kol piše prebacujući motive na domaći ili lični teren. To je magija koju poseduje knjiga Otvoreni grad.
Sa druge strane, Valjarević je ličniji i direktniji naročito za nas koji ne živimo u Njujorku kojima je, ne samo fizički već i emotivno, bliži (lečeni) alkoholičar iz našeg komšiluka nego psihijatar iz Spajdermenovog komšiluka.
Otvoreni grad je veoma dirljiva knjiga, sa idejama i motivima koje fasciniraju i podstiču na promišljanje. Zbog ovoga knjiga zahteva posebnu pažnju, čak i posebno psihičko i emotivno stanje za čitanje. Ako je budete čitali u busu ili u besu nećete uspeti da dospete u dubinu koju ova knjiga sa sobom nosi.
Zatvorena vrata sobe i otvoren um čine savršene vremenske uslove za čitanje knjige Otvoreni grad.
Piše: Milan Aranđelović
Fotografije: Tedžu Kol
