Ukleti tavan je jeziva priča o čudnim dešavanjima u staroj kući za koju se pretpostavlja da je napisana devedesetih godina devetnaestog veka.
U pitanju je priča idealna za čitanje tokom olujne noći. U njoj čovek po imenu Meredit poziva svog prijatelja u kuću da bi ga pitao da li vidi išta čudno na njegovom tavanu koji je pretvorio u radnu sobu.
„Zar ne vidiš?“, upitao ga je.
„Šta?“
„Tu stvar. Ženu!“
Okrenuo sam glavu i pogledao ga.
„U redu“, iznenada je rekao. „Ne vidim ništa!“
Ovo je početak novootkrivene priče o duhovima Ukleti tavan, makabričnoj priči pronađenoj u arhivama i za koju poznavaoci dela Herberta Džordža Velsa do sada nisu znali. Priča je prvi put objavljena proše nedelje u časopisu Strand.
Priču je otkrio urednik Stranda Andrej Guli. On je saznao za Velsovu arhivu koja se nalazila na Univerzitetu Ilinoisa. On je odmah angažovao asistenta čiji je zadatak bio da fotokopira stotine stranica ove arhive i da među njima pronađe nešto vredno.
Iz hiljada stranica isplivala je ova jedna priča.
Herbert Džordž Vels bio je engleski književnik najviše poznat po svojim delima naučne fantastike kao što su Vremenska mašina, Rat svetova i Nevidljivi čovek.
Rodio se u porodici radničke klase. Školovao se do 1879. godine kad ga roditelji više nisu mogli finansirati, pa je postao tapetarski pomoćnik. To mu se baš nije svidelo i bio je srećan kada ga je majstor otpustio 1883. Radio je kao pomoćni učitelj u osnovnoj školi, nakon čega je sa osamnaest godina dobio stipendiju i počeo da studira biologiju. Na univerzitetu se ističe znanjem ali i interesovanjem za reformu društva kroz ideje socijalizma i platonizma. Izgubio je stipendiju i posvetio se pedagoškom radu. Relativno kasno je počeo da piše. Bio je politički aktivan u socijalističkim krugovima, ali je vremenom postao marginalna politička ličnost. Zanimljivo je da se smatra začetnikom stonih ratnih društvenih igara.
Izvor: The Guardian
