– Nastojao sam da ova priča bude uverljivija, toplija, iskrenija, da ne bude čežnjiva i jalova retrospektva prošlosti, vremena koje odlazi – rekao je Ratko Dangubić na pres konferenciji u Arhipelagu povodom romana Kafe Kengur.
– Kafe Kengur je roman o propasti ljudi i zemlje. U priču glavnoj junaka stalo je više od pola veka, vreme od Drugog svetskog rata do naših dana. Radnja je smeštena u Modoš, a Modoš je, zapravo, mesto Jaša Tomić. Da bi se priča zgusnula, reč je o ispovesti čoveka, povratnika iz emigracije koji je svašta preturio preko glave, za kafasnkim stolom u kafeu Kengur u Modošu – kaže Dangubić.
Novi Dangubićev roman Kafe Kengur smešten je u mitsko i stvarno banatsko mesto Modoš. Ali da bi priča roman mogla da se odigra i ispriča u Modošu, bilo je neophodno da njen junak opiše pun krug: od mladića koji odlazi iz Modoša, otiskujući se u sve dalje prostore, dok ne završi u Australiji u kojoj će provesti uzbudljiv život sve do iznenadne poslovne propasti, da bi se onda vratio u Modoš, gde, posle životnog gubitka, još jedino može da u priči o sopstvenom i epohalnom iskustvu pretrajava završne dane svog života.
Povratnik iz inostranstva, na samom kraju svog života, u dotrajalom kafeu Kengur u Modošu, priča o svom odrastanju u zemlju i o svojim decenijskim stranstvovanjima po svetu. Njegov sagovornik sluša, upija i beleži tu ispovest u kojoj se lična i porodična istorija stapaju sa istorijom jedne zemlje i istorije jedne emigracije u burnim tokovima modernog doba. Na taj način jedna privatna istorija u romanu Kafe Kengur pokazuje se kao istorija mesta Modoš i istorija zahuktalog sveta iz koga se vratio neobični Dangubićev junak koji je svestan da se priča vlastitog života mora ispričati da bi se u životu obnovilo dostojanstvo i obnovio sam smisao.
Junak romana Ratka Dangubića je bio na mnogim mestima, upoznao je mnoge ljude, svedok je mnogobrojnih događaja. U romanu Kafe Kengur on pamti i svedoči. Njegova priča ima snagu ispovesti i netremice drži pažnju, svejedno da li priča o detinjstvu u doba kolektivizacije i prinudnog otkupa, o pobunjeničkom bekstvu iz komunističke zemlje, o svom trgovačkom poslu i propasti u potrošačkom svetu Australije, o bratu koji je poginuo na Košarama 1999. godine ili o odluci da sve napusti i vrati se u Srbiji i o lancu događaja koji će iz toga uslediti.
Rođen u Ljubinju 1946. godine, Ratko Dangubić je pripovedač, romansijer i aforističar. Objavio je pet knjiga aforizama, pet knjiga priča, kao i romane: Kutija za muške cipele (2000), Nemački u sto lekcija (2005), Bela priča (2009), Moving Day (2012) i Ostrvo od pepela (2013).
Priče i aforizmi Ratka Dangubića zastupljeni su u niz zbirki, antologija u zemlji i inostranstvu. Pisao je i dramske tekstove za radio i TV. Živi i radi u Novom Sadu i Beogradu.
