Novi roman Bojana Savića Ostojića, Vreme vode, u izdanju Konstrast izdavaštva, upravo je stigao u Kontrastovu knjižaru na Terazijama.
Bojanov prvi roman Ništa nije ničije (2020) bio je uvršten u najuži izbor Ninove nagrade. Potom je sjajan prijem kod čitalaca imala i njegova putopisna knjiga Varvarin u Evropi.
Vreme vode je priča koja se vodi sećanjem. “Trebalo mi je dosta vremena da odlučim šta da uradim sa pričama koje sam godinama slušao od starijih. Odlučio sam se da od toga napravim roman, a ne hroniku ili svedočanstvo. Jer sećanje je najpristupačnija fikcija. Narator Vremena vode polazi tragom sećanja u Zadarsku ulicu u Valjevu. Međutim, usput se sreće sa drugim, opsesivnim sećanjem koje ga ometa tokom ovog njegovog “hodočašća”. U nizu spontanih reminiscencija nameće mu se do kraja nespoznata priča o sudbini prababe po ocu. I narator, baš zato nije imao lično prilike da je upozna, polazi njenim tragom, odnosno, tragom tuđih priča o njoj”, ispričao je Bojan Savić Ostojić o svom romanu tek izašlom iz štampe.
Sećanje na ovaj razgovor može savršeno da pokaže da su roditeljske uspomene ponajmanje bile priče. Svodile su se na podatke i knostatacije. Kada bi me, na primer, pitali – mada mi se to retko dešavalo – “Sećaš li se kada smo živeli u Valjevu?”, želeli su samo da zaokružim “da” ili “ne”. A ja sam već posle “sećaš li se” sklapao oči, spreman da sanjarim, da nestanem, da se prenesem u Zadarsku. Nisam želeo da se setim nego da se sećam, natenane, samog sećanja radi, bez žurbe, bez potrebe da sećanjem popunjavam rupe. Hteo sam da se zaigram i zaboravim u sećanju. I sada sam od novog, opreznog glasa osećao sličan pritisak: da se pred put informišem, opskrbim, da mi se ne omakne da pođem nepripremljen. Međutim, znao sam da će me i najmanja priprema obeshrabriti od putovanja. Znao sam da ću, budem li se unapred upoznao sa sivm što me na putu čeka, ostati da sedim u Beogradu.
Odlomak iz romana Vreme vode
Zvanična promocija romana Vreme vode najavljena je za 3. oktobar u KC Grad.
