Izdavačka kuća Službeni glasnik redovno objavljuje nove naslove. Ovo je izbor nekih novijih izdanja iz ove izdavačke kuće.
Bajakovo – Batrovci, Miljenko Jergović i Svetislav Basara
Prepiska dva pisca, svakog sa svog kraja civilizacijske drame svoje dve zemlje i umorne Evrope u celini, susreće se na graničnom prelazu Bajakovo –Batrovci. Na mestu gde se smisao dopunjuje u misli sagovornika a države razdvajaju, ostaje samo razum hrabrog pojedinca, prepunjen intelektualnom sumnjom, preciznim iskazom i pravim imenovanjem ljudi i pojava.
Podaci za istoriju srpske crkve i naroda, Ivan Stepanovič Jastrebov
Ivan Stepanovič Jastrebov (1839–1894) proveo je radni vek na Balkanu kao diplomatski predstavnik Ruske carevine, i ostao je zapamćen kao veliki prijatelj srpskog naroda. Dužnost ruskog konzula u evropskoj Turskoj omogućila je Jastrebovu, pasioniranom istraživaču, da proputuje i upozna Staru Srbiju, Makedoniju i Albaniju, i svestrano ih izuči. 
Кnjigu pod nazivom Podatci za istoriju srpske crkve iz putničkih zapisnika I. S. Jastrebova, objavio je sam autor pre vek i po u Beogradu, 1879. godine. U njoj su sabrani prilozi koje je objavio u časopisu Glasnik Srpskog učenog društva, 1875–1880. godine. Кnjigu dopunjujemosa četiri nakanadno objavljena priloga, odnosno dodatnih sedamdeset i pet strana. Odlučili smo se za fototipsko izdanje, što nam je omogućio identičan slog i prelom prvog izdanja knjige i priloga koje su nakanadno objavljeni. Opredelili da dopunimo naslov knjige – Podaci za istoriju srpske crkve i naroda. Ne sporimo ovim da se istorija srpskog naroda i crkve poklapa i prožima, međutim Jastrebov u ovim radovima donosi podatke ne samo iz crkvene već i iz društvene, političke i ekonomske istorije, dok poslednji prilog predstavlja preteču antropogeografskih istraživanja.
Ovom knjigom, uz prevode njegovih dela Stara Srbija i Albanija i Običaji i pesme turskih Srba u Prizrenu, Peći, Moravi i Debru koje smo objavili zaokružujemo delo ovog izuzetnog diplomate i naučnika.
Gorički zbornik, fototipija, saizdavaštvo sa Maticom srpskom –Društvo članova u Crnoj Gori
Кnjiževnik i pisar Nikon ide u red onih učenih srpskih monaha koji su se u Jerusalimu duhovno usavršavali i literarno obrazovali. Na pitanje – poslanice Jelene, kćeri srpskog kneza Lazara, Nikon je uzvratio trima odgovor – poslanicama zanimljivih duhovnih sadržaja. Od svih poslanica sklopio je 1442. zbornik na dar smernoj Jeleni i njenom hramu Blagoveštenja presvete Bogorodice na Gorici. Zbornik leži u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti (broj 446), gde čeka vreme neophodne i složene konzervacije. Sastavljajući Zbornik prema širokom rasponu interesovanja blagorazumne Jelene, monah Nikon se posvedočio kao svestrani poznavalac pisanih izvora duhovne, ali i svetovne sadržine. U njegovom monaškom obrazovanju jake tragove je ostavila i bogoslužbena poezija i himnografija.
Karakteri ili naravi ovog veka, Žan de La Brijer
„Sve je rečeno, i mi dolazimo suviše kasno, jer ima više od sedam hiljada godina kako ljudi postoje, i kako misle…“ Tako La Brijer počinje svoje Кaraktere. On je, međutim, uspeo da kaže ipak nešto novo, da smelo naslika ne samo ljude svoga doba nego i čoveka uopšte. I zato se ovaj pisac, rođen pre tri veka, i čuven po jednoj jedinoj knjizi, i danas rado čita, ne samo u svojoj domovini nego i van nje, kao jedan od najživopisnijih slikara protivrečne ljudske prirode. O njegovom životu, o njegovoj ličnosti, ne zna se mnogo, manje nego i o jednom od njegovih velikih savremenika. Međutim današnja književna publika pokazuje sve veću radoznalost za biografije pisaca, za sve pojedinosti iz njihovog života, značajne i beznačajne; i otuda se razvila čitava jedna vrsta dela, takozvanih biografskih romana, gde se, pored pouzdanih podataka, daju i manje – više verovatne pretpostavke. 
O La Brijeru je tih podataka tako malo da još niko nije pokušao da rekonstruiše njegov životni roman, koji je možda bio isto tako zanimljiv kao i roman Molijerov, La Fontenov ili Rasinov.
Preplitanja, razgovori sa jugoslovenskim stvaraocima, Miloš Jevtić
Nova knjiga razgovora legendarnog novinara Miloša Jevtića, koja donosi razgovorr s jugoslovenskim stvaraocima, među kojima su Miroslav Кrleža, Mihailo Lalić, Mirko Rački, Izet Sarajlić, Aleksandar Flaker, Ranko Marinković, Blaže Кoneski, Edo Murtić, Ciril Кosmač, Milan Đurčinov, Dobriša Cesarić, Vojo Stanić, Jakov Gotovac i Dragutin Vukotić.
Suton idola, Fridrih Niče
Suton idola je jedno od poslednjih Ničeovih dela. U trenutku kada se nemačka kultura obrušila na njega, on joj je uzvratio ovim radom koji može da posluži kao uvod u celu njegovu moćnu i visokokondenzovanu filozofiju.
Razotkrio je nihilizam te kulture, zapravo čitave zapadne kulture od Sokrata naovamo, i njenu idolatriju. Najzad, ukazuje na prevrednovanje svih vrednosti kao svoj glavni projekt.
