Iz izdavačke kuće Dereta stigla su obnovljena izdanja knjiga iz oblasti filozofije.
U pitanju su knjige Kritika moći suđenja Imanuela Kanta, u prevodu Nikole Popovića, i Fenomenologija duha Fridriha Hegela u prevodu Nikole M. Popovića.
Kant je iz horizonta svoje kritičke filozofije tačno definisao estetsko kao racionalnost sui generis ali ga nije sasvim odvojio od naučne (scijentističke) racionalnosti. Na taj način, otvorio je i za današnju diskusiju aktualno pitanje tipa estetske racionalnosti i značaja estetskog iskustva uopšte. Ako u estetskom stavu čovek refleksivno stavlja u pokret svoje saznajne potencijale i ako estetski subjekt slobodno raspolaže svojim saznajnim snagama, to se on sledstveno oseća kao da je potvrđen u svom postojanju; štaviše, iz tog njegovog slobodnog ophođenja proističe prinos razvoju njegove subjektivnosti kao uslovu kritičkog držanja i racionalne prakse. Kant je istakao refleksivno „lebdenje“ estetskog iskustva kao specifičnost tog iskustva i time definitivno odredio estetsko iskustvo kao načelno otvoreno refleksivno zbivanje, o čemu na neobično aktualan način svedoči moderna i postmoderna umetnost.
Fenomenologija duha jedno je od najvećih filozofskih dela, čiji se neposredni uticaj može pratiti do današnjih dana. Sa stanovišta fenomenologije duha opštom samosvešću najzad je dosegnut stepen uma gde su „vlastite misli” shvaćene ujedno i kao određenja „suštine stvari”, čime je omogućeno napuštanje čiste unutrašnjosti i prelaz na konkretni subjektivni duh, predmet psihologije, koja se bavi teorijskim duhom, praktičnim duhom i najzad onim što Hegel naziva slobodnim duhom, čime je označena moć subjektivnog duha da se objektivira i dokuči ono što je apsolutno. U ovom kontekstu možemo shvatiti čuvenu Hegelovu rečenicu, da je ono što je stvarno – umno.
Sistematsku formu u kojoj je izložen njegov sistem Hegel nije smatrao nečim spoljašnjim, već je tvrdio da njegovo učenje ne bi ni bilo apsolutni idealizam da nije izloženo u formi u kojoj je izloženo, pošto apsolutnost nije samo karakteristika onoga o čemu je u učenju reč već i izraz činjenice da je to o čemu je reč izloženo u formi završenog filozofskog sistema. „Ono što je istinito je celovito“ (das Wahre ist das Ganze) stoji već u Fenomenologiji duha, a celina o kojoj je reč jeste sam filozofski sistem.
