Studenti generacijama u Gradskoj biblioteci prepoznaju samo jedno ime – Danilo Kabić.
To je čovek koji ih nikada nije ostavio bez odgovora, bilo koja tema da je u pitanju. Nema tog novosadskog akademca, ali i ljubitelja knjige, profesora ili pisca koji nije došao po savet ovog novosadskog bibliotekara sa radnim stažom dugim 41 godinu.
Računica je jasna, da čovek živi 100 godina i odmah zna da čita i da svake nedelje pročita po jednu knjigu, stigao bi do 5.200 naslova. Ima onih koji kažu da su pročitali 10.000 knjiga, ali kako smatra Kabić – lažu. On otkriva da je verovatno otvorio toliki broj knjiga, ali da je ponekad čitao samo određene delove.
– Uvek sam bio veliki čitač, kao klinac držao sam u rukama novine, iako nisam znao da čitam. S druge strane, nosio sam naočare, pa je fudbal za mene bio isključen u startu. Nema šta nisam čitao, od bajki, poezije, stripova i krimića do naučne fantastike. Dolazio sam stalno u Gradsku biblioteku i odnosio po desetak knjiga. Kad sam se sedamdesetih ovde i zaposlio, svi su me već dobro znali – kaže Kabić.
Čitav život je posvetio druženju s knjigom, stanuje na nekoliko koraka od biblioteke, a supruga Mirela i ćerka Jana poštuju njegovu strast, pa je često oslobođen kućnih poslova. U svom radnom veku evidentirao je 200.000 članova, seća se svih, od veselih studenata do Aleksandra Tišme, koji je, kako kaže, uvek tiho i strpljivo čekao u redu.
Kada nije bilo interneta, kako kaže, od bibliotekara se očekivalo da zna svekolike informacije, danas je tu „Gugl“, ali problem te mreže je što ne može da garantuje koju knjigu valja uzeti u ruke. Kabić je objavio tri naslova o Dostojevskom i knjigu „Prvi građani Novog Sada”.
Bio je pomoćni urednik u kapitalnom delu „Enciklopedija Novog Sada“, čime je Novi Sad postao jedan od retkih gradova u Evropi koji imaju svoju enciklopediju.
Izvor: ALO!
