Mnogi neprocenjivi antički tekstovi pronađeni su na papirusu iz korica renesansnih i kasnijih knjiga. “Guardian” je svojevremeno objavio procenu po kojoj svaka peta knjiga objavljena u Evropi između 15. i 18. veka ima korice u kojima se nalaze antički spisi.
Preciznije, kao što su stari Egipćani imali običaj da koriste rukopise na papirusu, kako bi njihovim unakrsnim slaganjem pravili posmrtne maske mumija, tako su u doba renesanse Evropljani od papirusa na isti način pravili korice od knjiga.
Papirus je bilo šteta ne iskoristiti na taj način, svakako ne bacati, ali se zbog toga dogodilo da su poslednjih vekova naučnici u koricama takvih knjiga otkrili mnoštvo vrednih antičkih zapisa. Svakako puno vrednijih nego što je bila vrednost knjiga ili maski sa mumija.
“Daily beast” piše da je tome doskočio profesor Joris Dik sa Tehničkog fakulteta u Delftu u Holandiji koji je konstruisao metodu kojom takvi spisi mogu da se skeniraju i čitaju bez da se uništava knjiga.
Reč je o rendgenskoj fluorescentnoj spektrometriji (MA-XRF) kako bi se otkrili tragovi gvožđa, bakra i cinka, koji su karakteristični za drevno mastilo.
Dik je sličnom tehnikom 2011. već otkrio Rembrantov autoportret ispod jednog drugog dela. Prošle godine je izvesni Vito Mocela iz napuljskog Nacionalnog veća za istraživanje pomoću slične tomografije rendgenskog faznog kontrasta pročitao karbonizovane smotuljke iz Herkulaneja koje je spalila eurpcija Vezuva 79. naše ere, ista ona koja je zatrpala Pompeje.
Do sada je dosta istoričara i arheologa bilo na sto muka da li da počini suštinski vandalsko delo tako što će uništiti neku staru knjigu ili još gore masku mumije, u nadi da će pronaći kakvo nepoznato delo Platona, drevni fragment Biblije, ili nešto još vrednije. Na takav način otkriven je i najstariji zapis Odiseje.
A što se sve može kriti u mumijama pokazuje i otkriće svetski jedinstvenog etrušćanskog teksta otkrivenog na lanenim zavojima kojima je bila omotana egipatska mumija koja se, kao i etruščanski tekst, danas nalazi u Arheološkom muzeju u Zagrebu.
Nova metoda Jorisa Dika doduše, nije baš jeftina, a i traje nekad i do 24 sata, ali uz pomoću nje mnogi pojednici koji poseduju stare knjige mogu da provere da li njihove korice imaju neuporedivo veću vrednosti od onih koje su do tada mislili da imaju.
Izvor: Blic
