Miloš Josimović Lenhart, rođen je u Beogradu 1991. godine. Diplomirao je na Katedri za etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu. Zaposlen je i živi u Beogradu.Nedavnbo je obajvio svoj prvi roman pod naslovom Frekvencija. To je bio povod da malo popričamo sa njim o iskustvima pisanja i objavljivanja prvog romana.
- Diplomirali ste na Katedri za etnologiju i antropologiju. Da li Vam je znanje stečeno na fakultetu pomoglo u pisanju knjige Frekvencija?
Naravno da jeste, pomoglo mi je da dublje i šire sagledavam ljude oko sebe, njihove kulture i načine života, kao i posebne ličnosti, karakterne crte i ponašanja, a to sam upotrebio prilikom osmišljavanja pogodnih aktera u Frekvenciji i društva pod njenim uticajem.
- Koliko je bilo potrebno istraživati pre nego što ste prionuli na pisanje romana?
Ja sam Frekvenciju u glavi sastavljao nepunih pet godina pre nego što sam počeo pisati. Sve je počelo od sna koga se u potpunosti i ne sećam, ali je pokrenuo bijicu razmišljanja na tu temu. Potom su se kockice počele sklapati s vremenom. Kada bih otkrio nešto novo ili mi jednostavno ideja „padne na pamet“ ja to iskoristim i uredim za potrebe knjige.
- Zašto ste odabrali da pišete futurističku distopiju?
Ja volim taj žanr u knjigama i na filmu, uvek u meni probudi razmišljanje u pravcu „šta bi bilo kad bi bilo“. Počeo sam prvo pisati za sebe, da vidim da li mogu pisati roman. Upoznavao sam se sa pisanjem potpuno sam, bez ičijih smernica, i bilo mi je mnogo zanimljivo. Kada sam zavrsio prvi rukopis, shvatio sam da je veoma interesantan i da trebam Frekvenciju podeliti sa ljudima.
- Koji je Vaš stav prema savremenim tehnologijama?
Radujem se budućnosti koja će doći. Žao mi je što neću doživeti tehnologiju za 200 ili 2000 godina, ali uvek mogu pokušati da u mašti predvidim tehnologiju, iako niko od nas to ne može ni pojmiti, a kamoli sa sigurnošću znati.
- Koji je bio Vaš najveći izazov sa kojim ste se suočili tokom pisanja ove knjige?
Vreme. Zaista nije lako izdvojiti vreme za stvaranje romana u ovom žurnom svetu u kome je vreme novac. Uvek ga posvećujemo nekim „važnijim“ stvarima ne bi li opstali.
- Sa kojim problemima ste se susreli tokom pisanja?
Tehničkih problema nije bilo, ili ih barem ja nisam primetio. Možda kada postanem iskusan pisac i osvrnem se na pisanje Frekvencije i sam shvatim sta mi je nedostajalo.
- Kakva bi Vam pomoć bila potrebna, a niste je imali?
Ideje, manjkao sam sa ljudima koji bi me pokrenuli sa idejama. Ne kažem da takvih ljudi nije bilo u mojoj okolini, samo hoću reći da ih nikada nije previše.
- Šta (ili ko) Vam je najviše pomoglo tokom pisanja knjige?
Određeni bliski prijatelji koji su znali da pišem i otvarali mi um, kao što rekoh, idejama.
- Da li je bilo teže napisati ili objaviti knjigu?
Obe stvari su komplikovane na svoj način. Sigurno da je teže napisati knjigu, a ako već imate knjigu koja je za objavu, snašli biste se i da je objavite.
- Koji je najveći problem sa kojim ste se suočili da bi objavili knjigu?
Ja sam zaista imao sreće sa pronalaženjem izdavača kome se odmah svidela moja knjiga. Opet je najveći problem bilo vreme, jer priprema za izdavanje traje. Pogotovo kada to prvi put radite i ne znate kako stvari u toj sferi funkcionišu.
- Na koji način promovišete Vaše književno delo?
Ne promovišem Frekvenciju preterano medijski. Izdavačka kuća je promoviše na svom sajtu i instagram profilu. Smatram da će sama izaći na scenu, ako je dovoljno dobra. Prvenstveno se oslanjam na preporuku čitalaca. Ipak mi je Frekvencija prvenac, kada napišem još makar dve knjige, mogu razmiljšati o medijskoj promociji.
- Kakve su reakcije publike?
Ja sam veoma zadovoljan. Svi je čitaju „u dahu“ i uspevaju da se povežu sa određenim likovima u knjizi. Mnogi koji ne čitaju taj žanr su me obavestili da su prijatno iznenađeni. Kažu da je napeta i da budi želju za nastavkom njenog čitanja, a da je drugačija od nečega što spada u taj žanr. Mnogi su kroz čitanje proživljavali razvoj događaja u opisima Beograda koji poznaju.
- Da li imate neki savet za one koji bi tek da se upuste u avanturu koja se zove pisanje i objavljivanje prve knjige?
Preporučio bih svakom. Veoma dobro iskustvo koje proširuje um nezamislivo. Preporučujem ljudima da pišu šta god ih zanima ili gde se pronalaze, bilo to romani ili pesme, bajke ili pripovetke. Treba krenuti bez mišlju o tome da li će to delo biti objavljeno jednog dana ili ne. Pustite mašti na volju, a delo će samo pronaći svoj put kad se završi.
Takođe, ako se neko upušta u pisanje romana sa mističnim elementom,preporučujem da već na početku smisle određeni kraj, i da njemu teže popunjavajući praznine između početka i kraja.
- Na čemu trenutno radite? Da li možete da nam otkrijete neke detalje?
Radim na jednom trileru koji će se baviti problemima migracija i trgovine ljudima, a takođe će se radnja odvijati na tlu Srbije.
Razgovarao: Milan Aranđelović
