„Krug dvojke“ Maše Rebić prelazi linije tramvajskih šina i zalazi u mnogo šire okvire društvenih fenomena.
Čini se da srpska književnica Maša Rebić ima savršen osećaj kako da „krsti“ svoja dela. Naslovljavajući svoj prvenac Sponzoruše privukla je ogromnu pažnju javnosti na sebe i svoje delo. Više šarmantno napisana sentimentalna razglednica iz medenih vremena u kojima je i sama autorka odrastala, nego štivo koje se bavi ozbiljnom socijalnom analizom fenomena koji je do tog trenutka postao opštepoznat i u našoj zemlji, ovaj roman je veoma brzo postao bestseler prodat u više od sto hiljada primeraka.
Mudro odabran naslov privukao je pažnju i onih koji možda ne bi pročitali ovu knjigu i obavio posao bolje nego hiljadu reklama i bilborda.
Izgleda da će tako biti i ovaj put. Posle nešto duže pauze i promene izdavača (ovaj put je u pitanju Dereta) Maša Rebić je objavila novi roman. Naslov koji je ovaj put odabrala čini se još provokativniji od Sponzoruša. Priča o lepim i privilegovanim devojkama koje više iz hira, nego stvarne potrebe, počinju da se druže sa imućnim muškarcima, svojom kritikom i porukom ciljala je određen deo publike. Sa druge strane, Krug dvojke pogađa apsolutno sve. Kako one koji su u njemu, tako i one koji nisu.
Prošlo je više od jednog veka kada je beogradski tramvaj „dvojka“ napravio svoj prvi krug kojim je povezao Dorćol, Vračar, Palilulu i Savamalu i, danas se čini, otcepio ga od celog sveta. Ovaj krug dvojke je, u jednom trenutku, postao prava mala linija razgraničenja. Postao je društveni konstrukt koji deli na nas i njih. Ideja kruga dvojke jeste podela na one koji žive u njemu sa svim svojim predrasudama prema onima izvan tog kruga i na one koji žive van kruga sa svojim predubeđenjima prema onima koji su u njemu.
Krug dvojke nije ostao samo lokalni geografski pojam. Krug dvojke je odavno napustio krug dvojke. Danas gotovo svaki grad, pa i selo, ima svoj krug dvojke. Krug dvojke imaju i Smederevo, Jagodina, Selevac, Drugovac ili Babušnica.
Možda je najbolju definiciju kruga dvojke dao naš glumac Nikola Đuričko na tribini organizovanoj upravo sa ciljem da se ovaj fenomen definiše.
„Krug dvojke je podvala Miloševićeve vlasti“, objasnio je tom prilikom Đuričko. „To je pežorativni naziv smišljen da se njime nipodaštavaju ljudi koji imaju svoj stav, mišljenje, koji su kritični. Negde devedesetih smislila ga je vlast da diskvalifikuju intelektualce, ljude koji su bili protiv rata, protiv tadašnjeg režima. Oni se i tada i sada najviše plaše slobodnih, mislećih ljudi, ljudi koji imaju stav, kritični su prema vlasti i ne samo prema vlasti, ljudi koji argumentovano obrazlažu svoje mišljenje.“
Bio geografski, politički ili društveni pojam, krug dvojke i danas privlači svojom provokativnošću. Biti Maša Rebić i nazvati svoj roman Krug dvojke upravo je ono što je Maša Rebić imala na umu. To je krug u koji će svako poželeti da zaviri, da makar malo raširi korice i baci pogled o čemu se tu zapravo radi.
Autorka nam donosi priču o petoro ljudi koji žive ili gravitiraju u krugu dvojke. Međutim, ovaj krug dvojke manje predstavlja ono o čemu smo pisali u raniji redovima, a mnogo više simboliše one krugove iz Danteovog Pakla. Junaci priče se kreću u tim svojim krugovima, u Paklu čije su granice sami sebi odredili.
Mlada lepotica čija je karijera u usponu koja sanja osvetu, ostarela glumačka zvezda koja ne može da se pomiri da je njena karijera završena, prelepi mladić okovan svojom površnošću, ostarela narkomanka zarobljena u svojim cikličnim krugovima, svetski cenjeni vajar kome je ostalo još nekoliko nedelja života… Njihove sudbine i životi povezani su i oni će se, u romanu koji je pred nama, još jednom susresti i sukobiti u konačnom pokušaju razrešenja i izlaska iz svog kruga dvojke.
Osim međusobnih i autoreflektivnih sukoba u koji ulaze ovi tipični junaci današnjeg doba, autorka se bavi i mnogo mračnijim temema i dubljim problemima o kojima se u našoj književnosti, ali i javnosti, malo piše. Vršnjačko nasilje, naročito među devojčicama, problem samopovređivanja kod tinejdžera, psihički poremećaji i problemi koji, kada se ne dijagnostikuju na vreme i ne leče, mogu izazvati brojne probleme, epidemija heroinske zavisnosti koja je osamdesetih godina desetkovala mlade ljude u našoj zemlji, pitanje dece u rasturenim porodicama, lažni društveni život na pravim društvenim mrežama…
Sve ovo je Maša Rebić smestila u svoj Krug dvojke otvarajući prostora za, ako ništa drugo, razmišljanje o temama o kojima piše. Kao i krug dvojke koji je inspirisao nastanak ovog dela i krug dvojke Maše Rebić nadilazi svoju naslovnu priču i poziva čitaoce da kroz prozor ovog književnog tramvaja pogledaju okolne fasade koje nas okružuju.
Piše: Milan Aranđelović
