Marko Veljković rođen je 2. 5. 1993. godine u Nišu. Završio je Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment. Pisanjem se bavi od svoje sedme godine. Dok je još išao u srednju školu počinje da se bavi rep muzikom, a ubrzo kreće da pohađa i časove gitare. Shvativši da može da spoji dve najveće ljubavi u jedno, pisanje i sviranje gitare, postaje kompozitor i to smatra svojim najdražim hobijem. Do sada je objavio zbirku pesama Crtanje sreće, zatim zbirku priča Brza vožnja kroz sećanje, a nedavno je objavio i svoj prvi roman Šarmiranje bola. Ovo je bio povod da malo popričamo sa njim.
- Šarmiranje bola je Vaš prvi roman. Ne mogu, a da Vas ne pitam da li ste imali neke književne uzore?
Inspiraciju za obe moje knjige pronašao sam u prethodno pročitanim delima: za Brzu vožnju sam dobio ideju dok sam čitao Kod kuće je najgore Efraima Kišona, dok mi je za razvoj jednog od nosećih likova u Šarmiranju bola pomogla knjiga Nema kraja kornjačama, autora Džona Grina. Ne može se reći da su mi Kišon i Grin uzori, ali verovatno bih ostao neinspirisan da nisam pročitao pomenute knjige, tako da je moj savet budućim piscima: čitajte što više, ne držite se strogo jednog žanra, jer se vaša nenapisana priča krije tamo gde je najmanje očekujete.
- Čini se da mladim ljudima danas nedostaju ovakve priče. Većina se okreće nekoj vesti fantastike kada se obraća mladima, zaboravljajući da smo svi mi odrastali pretežno na nefantastičnoj omladinskoj književnosti i autorima poput Milenka Matickog, Gradimira Stojkovića, Sju Taunzend, Branka Ćopića…
Fantastika je trenutno na drugom mestu po popularnosti, jer su trileri nedostižni i zaista mi je drago što je tako, budući da i sam volim da čitam serijale fantastike, ali mi smeta što se čitaoci uglavnom drže trenda i zaista je teško dopreti do njih. Ekranizacije poznatih dela formiraju čitalački ukus većine, a s obzirom na to da su sada aktuelne serije The Witcher i The Wheel of Time, jasno vam je koji se naslovi najčešće potražuju u knjižarama. Da sam objavio knjigu u onom periodu kad su bili aktuelni filmovi Krive su zvezde i Gradovi na papiru, snimljeni po romanima Džona Grina, verovatno bi i prodaja moje knjige išla mnogo bolje. Ovako mi ostaje da sačekam da zmajevi odspavaju malo i da se u ljudima probudi nostalgija za tinejdžerskim danima.
- Junaci Vašeg romana kroz nevolje prolaze oslanjajući se na prijateljstvo, odanost, ljubav, požrtvovanost, poštenje… Koliko je to danas u sadašnjem društvu realno?
Ako imate prave prijatelje oko sebe i podršku porodice na koju uvek možete da računate, moći ćete da pobedite svaku prepreku. Upravo sam tu poruku želeo da pošaljem kroz priču: prave vrednosti nikad ne umiru ukoliko ne želite prečicom da stignete do cilja. Meni se ne žuri. Ako nam je nešto ova zemlja dala, to je beskrajno strpljenje. Nadam se iskreno da će jednom doći na naplatu.
- Možete li uporediti Vašu generaciju sa današnjim tinejdžerima?
Koliko god se trudili da poričemo, i mi spadamo u decu tehnologije kao i današnje generacije. Srećom, ona nije bila toliko prisutna u našem detinjstvu i srednjoškolskim danima, pa nismo pravili lajvove na proslavama, što mi danas veoma smeta, već smo uživali u tim trenucima. Neke uspomene treba zabeležiti samo u glavi. Mislim da na taj način dobiju veću vrednost. Smatram da je to naša velika prednost, ali svaka generacija brani svoje vreme. Možda će neki današnji klinac reći da nikad ne bi živeo u vreme kad su fotografije nevešto uslikane telefonom bile mutne i da je sadašnji Bassivity bolji od onog starog. Mislim da je to ispravan način razmišljanja. Ako na samom početku života žalite za nečim, šta onda da očekujete kasnije kad se osamostalite i dođe vam račun za grejanje od 9000 dinara ili zbog poskupljenja goriva odlučite da prodate kola koja ste celog života želeli? Uživajte u sadašnjem trenutku, jer će verovatno doći vreme kad će vam nedostajati sadašnji kič. Ovo je bio orvelovski odgovor, ali, nažalost, izgleda da živimo u njegovoj knjizi 1984.
- Šarmiranje bola je, zapravo, Vaša treća knjiga. Prvo ste objavili zbirku pesama Crtanje sreće? Da li nam možete reći nešto o tome?
Crtanje sreće je zbirka pesama čiji je sadržaj nastajao u mojim srednjoškolskim danima, pre nego što sam znao da ću sve te pesme sjediniti u zbirku jednog dana. Neke pesme sam napisao nekoliko meseci pre objavljivanja, tako da ona obuhvata period od 2009. do 2019. godine. Zbog toga neke pesme zvuče detinjastije u odnosu na ostale, ali upravo je to bila moja želja, da to bude knjiga o mom odrastanju i sazrevanju. Zbog toga mi je možda i najdraža.
- Da li je bilo teško objaviti prvu knjigu? Naročito ako uzmemo u obzir da je u pitanju zbirka pesama, što nije mnogo atraktivno za većinu publike i, posledično, komercijalno za izdavače.
Bilo je dosta teško, jer u tom periodu poezija nije bila popularna. Sad su već mnoge izdavačke kuće promenile ploču i počele su da objavljuju zbirke poezije manje poznatih autora. Meni je u tom trenutku jedino izašao u susret Miša Jović, vlasnik izdavačke kuće Svici koji nažalost više nije sa nama. Njegovo zeleno svetlo mi je vratilo samopouzdanje koje mi je bilo preko potrebno i tada sam počeo još više da verujem u svoj kvalitet, ali i da nastavim da radim na sebi.
- Koji je bio Vaš najveći izazov tokom pisanja prve knjige?
Jedno pitanje sam neprestano postavljao sebi: ko će kupiti moju knjigu? Srećom, dugogodišnji sam član bukstagram zajednice i ti dragi ljudi su mi pružili podršku kupovinom moje knjige. Još jedan odgovor na ono pitanje o tome da li verujem u prave vrednosti kao junaci u mom romanu: da, svakako da verujem.
- Sa kojim problemima ste se suočili?
Brinulo me je što izdavačka kuća nije imala ugovor sa većim knjižarskim lancima, tako da sam samostalno prodavao knjige, ali se sve dobro završilo. Lepa reč je krenula da se širi i počeli su da mi se javljaju nepoznati ljudi zainteresovani da kupe moju knjigu.
- Kakva Vam je pomoć bila potrebna, a niste je imali?
Nisam imao drugih problema. Vrata su mi se lepo otvorila na samom početku, tako da je ostalo samo da nastavim da radim na sebi.
- Šta Vam je najviše pomoglo tokom pisanja knjige?
Rekao sam da sam knjigu počeo da pišem kao tinejdžer, a završio sam je kao odrasla osoba koja je već bila spremna da uplovi u bračne vode. Pomogla mi je podrška ljudi iz bukstagram zajednice, tačnije Snežane koja stoji iza profila snow_white_books. Jednom prilikom sam objavio neke stihove i ubrzo posle toga mi se javila i rekla: „mislim da je vreme da objaviš knjigu“. Neverovatno je koliko podrška i reči osobe koju nikad niste sreli ima moć da vas pokrene. Neko će reći da preterujem, ali me je zaista ona podstakla svojim komentarom da sve pesme sjedinim u jednu knjigu.
- Nakon zbirke pesama usledila je zbirka priča Brza vožnja kroz sećanje? Da li nam možete reći nešto o tome?
Ideja se rodila u trenutku kad nisam imao inspiraciju ni pesmu da napišem. Sasvim slučajno sam počeo da čitam knjigu Kod kuće je najgore. Za one koji nisu upućeni, to je zbirka duhovitih anegdota iz Kišonovog života. Kako sam išao iz priče u priču, oživljavao sam neke svoje duhovite uspomene. Tada sam pomislio: hej, pa imam i ja dovoljno materijala da napišem ovakvu knjigu. I bi tako.
- Na koji način promovišete Vaše knjige?
Putem društvenih mreža. Instagram mi je dosta pomogao u promociji knjiga, ali ni to nije dovoljno da se izborite sa bestselerima stranih autora i popularnim ekranizovanim delima Nekad je bolje da sačekate da dođete na red, nego da iskačete iz frižidera. Na taj način odbijate potencijalne čitaoce. Ovako barem postoji šansa da će neko ispoštovati vaš trud, skromnost i nenametljivost. Bilo je i takvih slučajeva.
- Koja Vam je knjiga najdraža, a koju je publika najbolje prihvatila?
Pomenuo sam da mi je Crtanje sreće najdraža knjiga, a čini mi se da je i nju publika najbolje prihvatila. Šarmiranje bola je moja najzrelija knjiga, ali ona tek treba da pronađe put do svojih čitalaca.
- Na čemu trenutno radite?
Trenutno radim na knjizi Ne budi me dok ne bude gotovo (to je radna verzija naslova). Radi se o mladom čoveku koji je preko noći izgubio sve zbog jedne greške koja se nije odigrala njegovom krivicom. Dok je u blatu, neki ljudi koriste priliku da ga što dublje zatrpaju u rupu, dok oni pravi pokušavaju da ga izvuku iz tog ponora. Ako Šarmiranje bola predstavlja proces odrastanja, ovo će biti priča o sazrevanju preko noći. Naravno, i ova knjiga je začinjena humorom, kao i prethodne. Mogu slobodno reći da će ovo, verovatno, biti moja najzrelija knjiga do sada.
Razgovarao: Milan Aranđelović
