Kada je novinar Marko Srejić objavio svoju autobiografsku knjigu Soba nije znao kakve će biti reakcije. Bila je to jedna od retkih, ako ni i jedina, knjiga koja je tako iskreno, direktno i otvoreno govorila o položaju LGBT osoba u malim i ruralnim sredinama. Bila je to veoma autentična i iskrena knjiga. Popričali smo malo sa Srejićem kako je bilo napisati, objaviti i promovisati ovakvu knjigu. Takođe nas je zanimalo i šta bi poručio mladim autorima (ili pripadnicima LGBTQ+ populacije) koji bi želeli da napišu nešto slično.
- Jednom prilikom ste rekli da je lakše bilo napisati knjigu, a da je mnogo teže bilo, kroz pisanje i prisećanje, proživeti sve ponovo. Da li je ta Srbija iz Vašeg sećanja zaista bila tako mučna?
Pisanje Sobe je bilo nešto što me je emotivno iscedilo do kraja, nisam verovao da ću tek godinu dana nakon objavljivanja te knjige uspeti da dođem sebi. Što se konkretno ovog pitanja tiče, ja često preipsitujem sebe da li sam pesimista ili sam realan kada tokom nekih konverzacija sa prijateljima i kolegama, iznesem stav da se Srbija nikada neće izvući iz mulja u kojem se već par decenija kupa. Meni je ta Srbija tada, pre dvadesetak godina i ova danas potpuno identična. Možda je malo lepše „našminkana“ i „stilizovanija“ za medije ali je u suštini ista. Srbija o kojoj sam pisao i ova danas i dalje imaju isti stav po pitanju lgbt ljudi. I danas kao i tada mnogi nažalost doživljavaju mučne i strašne stvari samo zato što je tamo neki Djoka Perić odgajan sa uverenjima da pedere treba tući i da je u vakcini čip.
- Da li su se, od vremena opisanog u knjizi, stvari u Srbiji promenile? Na bolje ili na lošije?
Najrealniji odgovor na ovo pitanje je poslednji Prajd, zajedno sa gomilom policije i onim drugim protestom koji je održan istog dana. Pojedine sfere u društvu su postale otvorenije za podršku gej populaciji i to je neka uočljiva promena. S vremena na vreme se u domaćim serijskim i filmskim ostvarenjima koketira sa gej tematikom, toga nije bilo toliko pre dvadesetak i više godina. Javne ličnosti otvorenije pokazuju podršku lgbt populaciji. Na nekoliko nivoa se jeste promenila situacija. Nažalost Srbija i dalje nije bezbedna zemlja za one koji vole i žive na svoj način. Izbegavam da koristim termin „za one koji su drugačiji“ jer poenta je da svi budemo jednaki.
- Da li ste imali problem da pronađete izdavača ako uzmemo u obzir specifičnu tematiku knjige?
Iskreno nisam znao mnogo toga o izdavaštvu i taj teren mi je bio jako nepoznat. Imao sam sreće da „bezbolno“ prođem kroz sve i da me prijatelji iz tog sveta usmere i „sačuvaju“. Suočio sam se sa jednim neprijatnim iskustvom, dok sam tražio izdavača, ali je to više bio sukob mišljenja. Žao mi je ako se domaći, veliki izdavači plaše da rizikuju sa ovakvom tematikom. Dobar izdavač ume da „namiriše“ koje tržište nema i koje je potrebno osvojiti.
- Da li je lakše bilo objaviti ili ispromovisati knjigu?
Često sebi govorim „Ovo je moglo mnogo bolje“. Verujem da je i čitav taj promotivni period knjige mogao mnogo više i mnogo bolje ali knjiga se dogodila uoči, ne znam kog tačno talasa ove epidemije i sve me je to jako obeshrabrilo u nameri da uradim mnoge stvari vezano za promociju knjige onako kako sam zamislio. Dao sam sve od sebe u tom periodu i u toj situaciji kada je promocija u pitanju. Objavljivanje knjige i sve što ide uz to, sam doživeo kao izazov.
Prikaz knjige Soba možete pročitati ovde: „Soba“: Čega se najviše plašiš?
- Da li su Vaša poznanstva u svetu medija pomogla u promociji romana?
Jesu i to mi je mnogo značilo i dalo mi je potvrdu da sam prethodnih dvanaest godina svoj posao radio korektno i da se o nikoga nisam ogrešio. Kolege iz moje branše se vrlo drže zajedno i podržavaju međusobno, meni je njihova podrška ali i podrška brojnih javnih ličnosti mnogo pomogla u nameri da Soba dođe do onih kojima je bila potrebna.
- Kako je publika prihvatila Vašu knjigu?
Pomenuo sam negde da je Soba na neki način moj bunt prema tom obliku razmišljanja u malim sredinama, prema svemu što sam tamo doživeo, prema traumama koje sam godinama morao da dešifrujem, sa kojima sam se suočavao… čitav proces pisanja i objavljivanje bila je potreba da sebi i drugima dokažem da sam uspeo da pobedim, da imam hrabrosti da živim kako želim, da volim koga želim… možda zbog toga nisam očekivao burnu reakciju, a dobio sam i više od toga… pisale su mi nečije majke, nečije sestre koje su osetile nešto svoje u priči. Takodje su mi pisali i stariji gej ljudi koji se nikada nisu usudili da se autuju… svi su pronašli neki delić sebe u knjizi ili u činjenici da se neko umesto njih odvažio da uradi ovako nešto. To mi jako puno znači.
- Da li je bilo negativnih reakcija ili su sve reakcije bile pozitivne?
Bilo je negativnih reakcija, to je sasvim normalna stvar, ali negativni komentari su bili samo na konto činjenice da je gej tematika u pitanju. To je ono što je brojnim profilima na Instagramu, bez fotografije i pratilaca najviše smetalo, pa je bilo tu sočnih psovki i pretećih poruka, ali to me zaista ne plaši.
- Šta možete da poručite mladim ljudima koji bi želeli da napišu i objave neku priču sličnu Vašoj?
Svačija priča je bitna i važno je da se svačija priča čuje. Nekome će značiti i pomoći. Slika o pripadnicima gej populacije je zaista iskrivljena, neću ulaziti u to šta je uzrok i zbog čega imamo takav, ne baš popularan imidž ali bih voleo da se „probude“ svi oni koji imaju šta da kažu i koji umeju da dopru do ljudi i da isprave ono što ne valja kroz bilo koju vrstu umetnosti.
- Knjiga Soba obuhvata rane godine Vašeg života. Da li možemo očekivati neki nastavak?
Lomio sam se i razmišljao da li je nastavak Sobe nešto što trebam da uradim. Prethodnih godinu dana su bili najteži i najturbulentniji u mom životu. Izgubio sam neke ljude, neke nove dobio i prošao ozbiljan emotivni i psihički rolerkoster. Kada sam se sabrao, presekao sam i osetio sam da imam priliku da govorim umesto onih koji trenutno ne mogu i da ne smem to da zanemarim. Neka ovo bude uvertira za nastavak Sobe. Na drugom delu koji nosi naziv Diši… radim već nekoliko meseci, kao i na dokumentarcu koji će pratiti knjigu.
Razgovarao: Milan Aranđelović
