Reper i pisac o festivalu “Mjuzikolodži” na Kalemegdanu, Napetom šouu u životima, beznađu i perspektivi, Srbiji u EU: Poručio bih mlađahnima da završe sumnjive fakultete i učlane se u stranke
Muzičar i pisac Marko Šelić Marčelo, odavno je postao svojevrsni glasnik mlade generacije. Buntovnik oštrog pera, kako sebe naziva, kroz društveno angažovane pesme brutalno i nemilosrdno opisuje našu stvarnost. Talentovani muzičar u intervjuu za “Novosti” govori o onome šta nas svakodnevno okružuje, perspektivi budućih generacija, ali i nastupu na festivalu “Mjuzikolodži” na Kalemegdanskoj tvrđavi, sa svojim džez bendom “Napeti kvintet”. Na pitanje kako se dogodio njegov susret sa džezom, Marčelo nam kaže:
– Izvesni flert bio je tu još pre 10 godina, na drugom albumu, a sada, na petom, toga je neuporedivo više. “Napeti kvintet” čine naši drugari koji su svirali i na albumu, te su koncerti samo logičan nastavak tog kreativnog druženja. Iako dolaze iz džezerskog miljea, uveren sam da su žanrovi stvar prošlosti. Kako reče genijalni Alan Mur: “Moj doživljaj života ne govori mi da je on podeljen u žanrove. On je užasavajući, romantični, tragični, komični, naučnofantastični kaubojsko-detektivski roman. Uz nešto pornografije, ako imate sreće.” Nema nikakvog stvarnog razloga ni da stvaralaštvo danas bude kodifikovano žanrom, osim kod ljudi koji su inače skloni ograničenjima i zatucavanju sebe i drugih. Mi nismo žanr, mi smo konceptualni šou. U Srbiji postoji samo jedna suštinska podela – kič i alternativa, neukus i ukus. Za svakoga ko nije površan (ili se namerno ne pravi blesav) linija koja razdvaja ova dva tabora uopšte nije tanka.
* Šta očekuje publiku na koncertu u subotu?
– Nastup je kompresovana, jednočasovna verzija našeg programa. Čast nam je što smo deo festivala koji svojim sadržajem svakako ne privlači ljude s one druge strane spomenute crte. Tu niko neće doći slučajno, a tako i treba da bude!
* Vaš aktuelni knjigoalbum “Napet šou” doživeo je neverovatan uspeh, za samo mesec dana štampano je i peto izdanje. Da li je to bilo očekivano?
– Nije, naravno. Godinu dana praktično smo živeli u studiju, pa nije ni bilo vremena za bavljenje očekivanjima – a da jeste, verovatno bi bila mračna. Letimičan pogled na to šta se danas čita i sluša ume prilično da obeshrabri.
* Kada će se i kako završiti “napet šou” u našim životima?
– Kako sada stvari stoje, nikad i nikako, osim ako ne pitate političare i politikante, te njihove estradno-kriminogeno-prostačke produžene pipke.
* Drama čoveka i lom njegove duše neprestano su u vašem fokusu. Kako ublažiti takvo stanje?
– To je pitanje za farmaceute na jednoj i dilere droge na drugoj strani – van toga, ne postoji naročito efikasna anestezija za podnošenje života ovdašnjeg. Ili ćemo to sagledati sa druge strane, pa reći da smo kolektivno anestezirani odavno i da nam zapravo treba sasvim suprotna stvar: buđenje i otrežnjenje. Ali najverovatnije stvar stoji ovako: svi koji ne pripadamo opisanoj većini povukli smo se u sopstvene oaze mira, krugove prijatelja, nešto poput minijaturnih ljudskih utvrđenja usred zombi-apokalipse. Povezivanje i ozbiljno udruženje je nemoguće, jer su svaka dva najbliža bunkera razdvojena hiljadama zombija bez mozga i duše, koji se uz narodnjački saundtrek tupo krevelje svakoj iskri plemenitog nastojanja da se nacionalno odseljačimo. Što bi rekao Balzak: “Ukratko, ovde vlada beda bez poezije.”
* Ljudi jedva spajaju kraj s krajem, Grčku potresa ekonomska kriza, Mađarska diže zid na granici sa Srbijom, islamisti prete sa svih strana, ponovo su se uzburkale strasti u regionu… Kuda ide svet?
– Da je rečenica pristojna, napisao bih je.
* Kada će na Balkanu razum nadjačati uvrede, optužbe i netoleranciju?
– Koliko sam video, za naredne dane najavljene su samo vrućine.
* Kako ljude u Srbiji, koji ne vidi perspektivu, izvući iz beznađa?
– Možda davanjem perspektive? Čujem da je novac dosta efikasno sredstvo za suzbijanje siromaštva. Naravno, ne kažem da standard sam po sebi donosi životnu sreću. Ali kažem da manjak standarda prilično pouzdano generiše razne oblike nesreće.
* Tumač ste naše stvarnosti i glasnik mlade generacije. Šta biste poručili onima koji su tek zakoračili u život?
– Gospode, kakav je ovo niz pitanja na koje ni Mojsije nema odgovore? Nisam nikakav tumač, to me pitaju samo zato što su prošla vremena kad se u intervjuima razgovaralo o romanima i albumima, jer ih mediji smatraju dosadnim, a isto tako i šire mase, blago nama. Ako baš moram da pokušam, evo: poručio bih mlađahnima da završe sumnjive fakultete i učlane se u stranke. Ako to smatraju ogavnim, neka se pripreme na vrlo mučne dane. Ali i na mirne noći, a ništa nije tako vredno kao spavati spokojno i znati da niste saučesnici javašluka.
* Vidite li Srbiju u Evropskoj uniji?
– Svaki put kad pogledam u atlas to mi se učini prilično logičnim. Samo, šta će ostati od nas dok to ozvaničimo – i šta će od Unije do tada ostati? Nisam siguran da je iko siguran.
* Gde ćete se odmarati ovog leta, da li ćete spasavati srpsku ili grčku ekonomiju?
– Kao i većina građana, spasavaću ličnu ekonomiju i u stopu pratiti Sunce – stajaću u mestu i okretati se oko svoje ose.
Razgovarao: S. Dobrosavljević
Izvor: Večernje novosti
