Virdžinija Vulf imala je i privlačnost i pamet. Njena majka, Julija Dukvort, bila je čuvena po svojoj lepoti, a njen otac, Lesli Stiven, dominirao je kao jedan od vodećih literarnih figura Engleske. Bila je visoka i vitka a njene duboko usađene oči dopunjavale su izgled klasične lepote. Odrasla je u okruženju vrhunskih intelektualaca i postala je jedna od najznačajnijih pisaca 20. veka na engleskom jeziku. Poznate knjige su joj Ka svetioniku, Gospođa Dalovej, Svoja vlastita soba… Patila je od povremenih napada ludila (manična depresija) tokom kojih su joj se javljali slušne i vizuelne halucinacije kao i duboka potištenost. Ti napadi skoro da su bili pravilo nakon što bi završila s pisanjem neke od svojih knjiga. Izbijanje Drugog svetskog rata bilo je više nego što je njena krhka psihička struktura mogla da podnese – napunila je džepove svoga mantila kamenjem i skočila u reku Uz, koja je proticala neposredno uz imanje na kome je živela. Imala je 59 godina.
Virdžinija je imala dva polubrata, Džeralda i Džordža, koji su je kao šestogodišnju devojčicu upoznali sa svetom seksualnosti. Džerld, koji je tada imao nešto više od 20 godina, redovno je ispitivao njene genitalije. Tokom njene mladosti Džordž bi tokom noći ulazio u sobu u kojoj je ona spavala, uvlačio se ispod čaršafa, ljubio je, grlio i mazio. Virdžinija je užasnuto ćutala i trpela zlostavljanja sve do svoje 22. godine.
Iako je imala mnoge udvarače i prosce, nije se udala sve do svoje 30. godine, a udala se za Leonarda Vulfa i otkrila da je frigidna. Seksualni odnosi u tom braka prestali su nakon medenog meseca, mada su u mnogim pogledima bili srećni bračni par tokom 26 godina. U svom oproštajnom pismu Leonardu napisala je: „Ne mislim da su dvoje ljudi mogli biti srećniji nego što smo to mi bili“.
Iako je kao devojka flertovala sa muškarcima, po prvi put kada se zaljubila zaljubila se u jednu devojku. Zvala se Medž Von, lepa crnokosa žena koja je s Virdžinijom delila ljubav ka književnosti. Gajili su intimno prijateljstvo bez seksualnih odnosa, ali se Medži ubrzo udala. U dvadesetoj godini započela je strasno dopisivanje sa 37. godina starom Violetom Dikinson, prijateljicom familije. Pisma su bila puna strasti, ali se fizički kontakt nikada nije uspostavio. Desetogodišnje druženje bila je platonska, emotivna veza.
Nakon deset godina braka Virdžinija, tada 40 godina stara, upoznala je tridesetogodišnju Vitu Saksvil-Vest. Zaljubile su se jedna u drugu. Vita je bila veoma lepa i književnik, a njeno književno poreklo dosezalo je 400 godina unazad. Virdžinija i Vita bili su u vezi pet godina i spavale su zajedno najmanje desetak puta. To je bio jedini homoseksualni fizički kontakt koje je Virdžinija imala. Odnosi sa Vitom bili su najduži seksualni odnosi u Virdžininom životu. Njen muž Leonard nije mario za odnos svoje supruge s drugom ženom jer u njima nije video opasnost za svoj brak. U jednom pismu Virdžinija piše Viti: „dobra je stvar biti evnuh kao što sam ja“.
Sumiranjem Virdžijinog seksualnog života može se reći da je kasnije u životu izgubila devičanstvo, znatno više je bila naklonjena ženama nego muškarcima i seksualno je zlostavljana kao dete.
Autor: Milan Balinda
Izvor: Afirmator
