Ljiljana Nikolić je nova autorka na našim prostorima, a publika je zna po romantičnim citatima sa stranice Na kraju priče, istina što je ujedno i naslov njenog prvog romana. Porazgovarali smo sa ovom mladom mamom, književnicom i pre svega – divnom ženom. 
- Ljiljana, da moraš sebe da opišeš samo u jednoj jedinoj rečenici, šta bi rekla?
I kad se sva svetla pogase put može da se pronađe ako sijaš iznutra.
- Na kraju priče, istina! Šta se nalazi na početku priče?
Na početku priče sam ja u najgoroj verziji sebe, sve ono što nikad više ne želim i neću biti.
- Ovo je tvoj roman prvenac. Kako si zadovoljna odzivom publike i kakve su reakcije? Da li postoji komliment koji ti je posebno drag? Kako reaguješ na kritike?
Da, ovo je moj prvenac. Neću biti skromna, veoma sam zadovoljna reakcijom čitaoca i komentarima, koji su pozitivni i nadahnjujući. Najdraži komplimenti su mi prećutni odgovori mojih roditelja, ispraćeni iskrama u očima koje govore koliko su ponosni i srećni.
- Ovo je prvi roman najavljene trilogije. Možeš li nam reći više o tome?
Reći ću, samo, da je drugi deo Na kraju priče, oproštaj pri kraju. O trećem delu ne bih pričala mnogo, jer se još uvek lomim oko radnje i naslova.
- Neću te pitati odakle crpiš inspiraciju, ali ću te pitiati ko ti je najveća podrška i kome daješ rukopis na čitanje, pre objavljivanja?
Najveću podršku mi pružaju moja deca. Njihovo razumevanje, ljubav i poštovanje vremena odvojenog za pisanje je neverovatno za decu koja još uvek nisu potpuno samostalna. Potom su tu moje prijateljice i moj prijatelj Uroš Timić koji uredno čitaju svaki odlomak. Prvi rukopis sam poslala na čitanje mom školskom drugu, takodje književniku Borislavu Kosanoviću, koji je pisao recenziju za roman. Drugi deo će, takodje, biti prosledjen njemu, a neće otići u štampariju dok ne prodje kroz ruke mog brata Velimira Ilića, koji je radio lekturu i za prvi deo.
- Znamo da si uposlena žena, da se baviš knjigovodstvom, da si mama dvoje dece i da si pisac. Kako uspevaš da usaglasiš svoje dnevne aktivnosti?
Sve se može kad se voli.
- Da si lik iz svoje knjige, koji bi lik bila i zbog čega? A da možeš da budeš lik iz bilo koje druge knjige, koji bi lik bila i zbog čega?
Pa recimo da me, već, ima u Vasilijinom liku. Ne mogu da zamislim sebe kao nekog sa kim se ne poistovećujem, do sada ni sa jednim književnim likom nisam osetila ništa slično, ali mnogo volim lik Frančeske (Mostovi okruga Medison).
- Da možeš svakoj osobi na svetu da šapneš nešto na uvo, ali da to bude jedna ista rečenica, kako bi ona glasila?
Nemoguće postaje moguće ako veruješ u sebe i svoje želje.
- Šta za tebe predstavlja ljubav, a šta zaljubljenost?
Ljubav je gorivo koje nas pokreće i vodi pravim, našim putem ka cilju, a zaljubljenost… pa usputne, a obavezne stanice na tom putu, za predah, udah svežeg vazduha i mirisa poljskog cveća, poneki gutljaj kafe, čokoladni kolač, sok od sveže ceđenog voća…
- Koja je tvoja poruka za čitaoce Bookvar magazina?
Hajde da preskočim onu: „Verujte u sebe, slušajte svoje srce…“ i da kažem: Ne zadržavajte predugo svoje misli, ne čuvajte nepotrebne stvari u kući i ne sprečavajte nikad nikog – ni one koji žele da odu od vas, ni one koji žele da vam priđu, sve je to sa razlogom.
Razgovarao: Uroš Timić
