Poslednje knjiga nobelovca Gintera Grasa, objavljena posthumno, žestoko napada otrovnu mržnju koju građani Nemačke gaje prema izbeglicama.
Gras lamentira nad činjenicom da Nemci, koji su i sami bili izbeglice i odlično znaju o kakvom se beznađu radi, sada iskazuju isti nivo netrpeljivosti prema pridošlicama, kakav su na svojoj koži osetili.
Veći deo života, ovaj pisac važio je za nemački glas savesti, sa književnim intervencijama koje su se doticale svega – od postratnih krivaca do diskusije o Palestini i Izraelu. Čini se da ni od kad je umro, u aprilu ove godine, njegova odluka da izaziva polemike nije zgasla.
U ovoj potonjoj knjizi koja je objavljena u Nemačkoj krajem prošle sedmice, pisac i poeta upozorava “iz groba” na evidentnu mržnju prema izbeglicama. Jedna od pesama “Vonne Endlichkait” govori upravo o Nemcima koji su prošli kroz muke izbeglištva, sada jednako mučki tretiraju ljude koji su se našli u njihovoj situaciji.
Milioni Nemaca bili su raseljeni iz Istočne i Centralne Evrope po završetku Drugog svetskog rata, a Gras o njima piše u poemi nazvanoj “Xenophobic”, gde su suočeni sa povicima “Vraćajte se odakle ste došli” onda kada su pokušali da se skuće u drugom delu Nemačke. “Ali oni su ostali”, nastavlja autor i prikazuje istovetno odbijanje stranaca koji su prešli daleko veći put.
Pesma se završava nadom, poentirajući da će doći dan kada će svi oni “starosedeoci” u drugima prepoznati koliko su sami stranci.
Neugodan tajming Grasovog dela objavljenog posthumno poklopio s sa sedmicom kada se Nemačka suočila sa oštrim razmiricama o tome da li izbeglice iz Afrike i Balkana treba ili ne treba da budu tretirani kao i izbeglice nemačkog porekla.
Kako bilo, izbeglice nisu jedini politički problem koji Gras “obrađuje” u poslednjoj zbirci pesama i proznih skica koje su mahom ilustrovane njegovim sopstvenim crtežima. “Mutti” je žestok napad na nemačku kancelarku Angelu Merkel, koja “priča mnogo, a malo kaže” i koja je zarobljena lobistima u bespoštednoj trci za profitom koji je “ucenjuju poput mafije”.
U drugom kratkom tekstu, pisac iskazuje tugu zbog toga što je internet udaljio ljude od stvarnih problema u svetu. Kaže: “Bombe koje svakodnevno eksplodiraju u Iraku i leševi poređani ispod čaršava, samo se pretvaraju da su mrtvi i sve je kopija prave kompjuterske igrice; mesto zločina u Gazi ništa je drugo nego novinarska patka, ne bi li zabavila milione koji su već zabavljeni drugim s*anjima”.
Grasov epitet moralne savesti mnogih Nemaca, poljuljana je 2006. kada je priznao da je kao tinejdžer bio pripadnik SS trupa.
Reakcije na “Vonne Endlichkait” za sada su mahom pozitivne. Tu su i pesme o njegovom problemu sa sluhom, promišljanja zvuka njegovog kašlja i prozno delo o tome kako Gras plaši svoje unučiće jedinim preostalim zubom u glavi, ilustrovanu autoportretom u vidu strašila.
U jednom ispovednom pasusu, svoju lulu koja je postala njegov zaštitni znak, predstavlja simbolom impotencije pod stare dane: “Gledam svoja posla svuda noseći napunjenu lulu, ali nikad nemam šibice. Drugim rečima, moja muškost se topi velikom brzinom. Požuda je još tu ili se pretvara da je tu”, pisao je Gras.
Tokom protekle sedmice u jednom nemačkom tok-šou, kolumnista i bloger Saša Lobo napomenuo je da bi izbeglice trebalo nazivati raseljenim licima. Drugi učesnik ovog panela, bavarski ministar unutrašnjih poslova, Joakim Herman, prokomentarisao je Lobov predlog kao čistu uvredu.
Da podsetimo, u Nemačkoj se od početka ove godine beleži veliki broj podmetnutih požara u izbegličkim kampovima. Tokom poslednjih godinu dana, 296. 710 ljudi tražilo je azil u ovoj zemlji što je više od bilo koje druge evropske zemlje.
Izvor: Danas
