Na početku želim da naglasim kako mi se prvi deo romana, širokim narodnim masama poznat kao Ubiti pticu rugalicu, nije nešto posebno dopao. Mislim da je bio važan u određenom društveno-istorijskom trenutku američke (i svetske) istorije, ali da je sada prilično nebitan. Nisam odgledao ni film snimljen po knjizi. Sada je ta knjiga značajna samo kao deo istorije književnosti. I ništa više.
Iako je Idi postavi stražara nominalno nastavak romana Ubiti pticu rugalicu može da se čita kao zasebna celina.
Nije potrebno da pre njega pročitate prvi deo, čak ni da znate o čemu se radi u prvom delu.
Harper Li Idi postavi stražara nije napisala nedavno. Ovo je zapravo prvobitna verzija knjige Ubiti pticu rugalicu. Pošto je bila mlada i neiskusna autorka Li je, na nagovor izdavača, izmenila neke stvari u nacrtu romana i objavila ga kao Ubiti pticu rugalicu.
Posle slave koju je stekla prvim romanom Harper Li se povukla iz javnosti. I tek nedavno, posle 55 godina od uspeha prve knjige, odlučila je da objavi nastavak.
Kažem nastavak samo zato što se radnja dešava dvadeset godina kasnije i što se u njemu pominju isti glavni i sporedni junaci.
Za razliku od Ubiti pticu rugalicu roman Idi postavi stražara je na mene ostavio mnogo povoljniji utisak. Pre svega zbog fantastično dočarane atmosfere američkog juga, te Konstantinovićeve palanke koja nakon odluke Vrhovnog suda da afro-amerikancima priznaju sva građanska prava mora da se organizuje kako bi ignorisala odluku suda i sprečila njenu realizaciju u praksi.
Klaustrofobična atmosfera i palanački život lokalne zajednice koje je sveden na poznate i ustaljene vekovne rituale ponašanja je ono što je najstrašnije u romanu. Prve dve trećine romana sam čitao sa nelagodom zbog ovog osećaja zatvorenosti, a da istovremeno nisam naleteo ni jednog jedinog afro-amerikanca (koji i kasnije, samo uzgredno spomenuti, imaju ulogu pozadinske scene, poput trošnih daščara ili šume u okolini gradića).
Ovde ne otkrivamo novog Atikusa Finča, kako često piše u najavama romana, već novu Džin Luis (Skaut) Finč. Ona se vratila u gradić u kome je sve započelo da bi otkrila pravu sebe, odbacila svoju prošlost, svog beatifikovanog oca i konačno postala samostalna i, u praksi, emancipovana devojka i (konačno) zaista odrasla žena.
Idi postavi stražara je pisan lakim i čitljivim stilom, koji prožimaju duhoviti elementi i izrazito britke opaske o ljudskim naravima i mentalitetu.
Posle čitanja Idi postavi stražara ljudi mogu da žale za samo jednom činjenicom. Činjenicom da je Harper Li odustala od spisateljske karijere uprkos neizmernom talentu koji poseduje.
Piše: Milan Aranđelović
