Za Srbiju se često kaže da se nalazi između Istoka i Zapada, ali je zapravo tačka susreta (i sukoba) Istoka i Zapada malo istočnije i južnije, u Istanbulu. Grad od dvanaest miliona stanovnika koji, simbolično i bukvalno, leži na dva kontinenta i čije obale zapljuskuju dva mora mesto je gde su Istok i Zapad odlučili da se pronađu, ne kako bi se takmičili u dominaciji različitih društvenih vrednosti već kako bi u sinergiji stvorili sasvim jedinstveno mesto za život (i smrt).
Osnovali su ga grčki kolonisti šest vekova pre nove ere i nazvali Vizantion, Konstantin Veliki načinio ga je prestonim gradom Istočnog rimskog carstva kada je bio poznat kao Konstantinopolj, dok su mu novi gospodari, Osmanlije, podarili naziv Istanbul (slovenski narodi su mu tepali Stambol ili Carigrad).
Mnogi Grci su nastavili da žive u njemu nakon što su ga Turci osvojili, a grad je otvorio svoje kapije i za Jevreje iz Španije koji su bežali od progona inkvizicije, talasi migranata tokom dvadesetog veka uvećali su broj stanovnika ovog grada za deset puta. U njemu su svoje utočište pokušali da pronađu Turci, Kurdi, Lazi, Čerkezi, Bošnjaci, ljudi iz Albanije i Makedonije…
Iako je Ankara nominalno glavni grad Turske, Istanbul je ona žila kucavice, duša i um ove republike. Svako društveno i političko prelamanje, svaki socijalni požar, haos i lom prelamaju se u ovom gradu.
Kao i svaka metropola i ovaj grad ima svoju mračnu, tamnu, stranu. Samo što Istanbul ima više njih. Upravo o njima progovaraju brojni turski autori čije su priče našle mesta u zbirci Istanbul noar koju je nedavno u prevodu Andreje Stojilkov objavila izdavačka kuća Službeni glasnik.
U pitanju je jedna od zbirki noar priča koje je počela da objavljuje nezavisna izdavačka kuća Akashic Books. Ovu izdavački kuću osnovao je bivši pank rok muzičar i basista benda Girls Against Boys Džon Templ, a serijal Akashic Noir započeli su pričama o Bruklinu. Početna ideja nije bila da se započne posebna edicija, jer, kao i sam autor kaže, „antologije nisu komercijalne“. Međutim, nakon velikog uspeha zbirke Bruklin noar ova izdavačka kuća nastavila je sa izdavanjem noar priča iz celog sveta (do sada je objavljeno 114 zbirki). Početna ideja je bila da daju omaž Bruklinu, gradu sa velikom etničkom raznovrsnošću. I tako je sve počelo. Gradovi su se nizali i na red je došao junak naše priče – Istanbul.
Kada su priče za zbirku Istanbul noar počele da pristižu, kako sami urednici u uvodu ove zbirke pišu, odmah im je bilo jasno da nije u pitanju samo niz mračnih priča čije je mesto radnje drevni grad već da je u pitanju portretisanje ili fotografisanje Istanbula.
U ovoj zbirci ima svega. Od običnih kriminalaca, plaćenih ubica, sitnih dilera, robijaša i glavnih mafijaša, tu su i sredovečne hanume koje žude za zagrljajima, one koje nikada ne žele da do zagrljaja dođe i koje na sve načine izbegavaju brak, zgodne turistkinje koje su samo na proputovanju kroz ovoj grad, ljudi koje žude za osvetom, kao i oni koji od osvete beže, one vrele glave koje su se ohladile i sada žele da pobegnu od svoje terorističke braće, gej mladić koji se za pomoć u svojoj vendeti obraća mladoj trans prostitutki…
Poput grada koji vrvi od protivrečnosti i ove priče su i mračne i mučne, ali i prožete humorom, cinizmom, melanholijom beizlaza jer niko zaista ne može zaista da napusti Istanbul.
Na kraju ove zbirke od šesnaest priča nalazi se spisak autora kao i njihove autobiografije.
Najbolji uvod u ovu zbirku čeka nas već na prvoj strani. Na na kojoj se nalazi mapa grada sa leševima raspoređenim po pričama u kojima se pojavljuju. Svaka priča ima svoj leš (ili više njih) i ova mapa je svojevrsni vodič kroz zbirku.
Izujte se i počnite sa čitanjem!
Piše: Milan Aranđelović
