Green Arrow je junak istoimenog stripa iz 1941. godine. On je bogati plejboj Oliver Queen koji oblači svoju verziju kostima Robina Hooda i pljačka bogate da bi dao siromašnima. Njegovo oružje je luk i razne vrste strela, ekspolozivne, one koje ispuštaju dim, lepljivu tečnost, suzavac, vodu, čak i strela sa kriptonitom.
Green Arrow je zamišljen kao pandan tada popularnom Batmanu, ali su autori veoma rano odustali od toga i preusmerili ga ka levičarenju i progresivno kritičkom stavu prema postojećem društvenom uređenju, za razliku od Batmana koji je oduvek štitio postojeći sistem.
Prvih dvadeset i pet godina Green Arrow nije bio mnogo popularan lik. Šezdesetih godina gubi svoje bogatstvo i postaje još veći zagovornik i borac za prava potlačenih. Sedamdesetih godina postaje više-manje zaštitnik vladajućeg reda i poretka. Tada i postaje popularniji nego ikada. Na početku devedesetih umire i nasleđuje ga njegov sin Connor Hawke. Desetak godina je drugi Green Arrow štitio poštene građane izmaštanog Star Cityja, sve dok se njegov otac nije vratio iz mrtvih.
Green Arrow nije mnogo poznat van stripovskih krugova, i, do 2012. godine kada je dobio sopstveni šou, pojavljivao se samo kao sporedni lik u animiranim ili igranim serijama DC univerzuma.
Od oktobra 2012. godine krenula je da se prikazuje prva sezona serije Arrow rađena po ovom junaku. U njoj je Oliver Queen razmaženi bogataš, koji posle brodoloma provodi pet godina na tajanstvenom ostrvu, gde doživljava stvari koje gotovo iz osnova menjaju njegov pogled na svet. Kada se vratio sa ostrva, on oblači svoj zeleni kostim, i pomoću luka i strela, počinje da se bori protiv zlikovaca koji su izneverili njegov(i njihov) Star City. Zlikovci su sve redom bogataši i prijatelji i ortaci u pljački njegovog pokojnog oca.
I tako Oliver Queen od razmaženog bogataša kome ispunjavaju sve hirove i želje, postaje isto tako razmaženi bogataš koji ispunjava sve svoje hirove i želje.
Nekada su to bili skupa vina i kvalitetne manekenke (ili, parnim danima, kvalitetna vina i skupe manekenke), a sada je to borba protiv onoga što on percepira kao zlo i loše.
Priča o Robinu Hoodu, koja može da se preslika na Olivera Queena. mene uvek asocira na secnu iz stripa Alan Ford, kada razmaženi desetogodišnji sin bogatuna, sa sve plavom kosicom koje mu u loknama padaju preko čela, prvo od svog oca traži da mu kupi sve kolekcije svih olovnih vojnika na svetu, a kada mu ovaj ispuni taj hir ovaj traži da mu kupi i prave vojnike, kasnije i kostim nesrećnog Boba Rocka. Ono što njegov tatica ne može sa novce, to Superhik (svojevrsni anti Robin Hood, koji krade siromašnima da bi dao bogatima) ukrade za ovog zlatnog diječarca.
Dakle ko su neprijatelji Arrowa? Bogataši, koji maju uspešne, legalne firme, sa svojim legalnim biznisima, i koji legalno plaćaju porez. Problem sa njima je što povremeno nešto uknjiže dva puta, nešto zaborave da provuku kroz legalne tokove, ali, ipak, većina njihovih poslova je legalna. Oni plaćaju porez kojim se finansiraju sve javne kuhinje i socijalni programi za siromašne kojima je, navodno, Oliveru Queenu, mnogo stalo i za koje se bori. Oni, ti zlikovci kako ih Oliver svojim očima razmaženog dečaka vidi, takođe zapošljavaju većinu poštenih i siromašnih građana Star Cityja.
E, naš junak, je odlučio da svemu tome stane na put.
Ne može to kako oni hoće. Mora da bude kako on hoće.
On mora da ispuni legat svog oca, makar desetine hiljada ljudi ostalo bes posla, makar hiljade ljudi ostalo bez jednog obroka.
On ima svoju želju i šta je prema njoj potreba da neko drugi spava u suvom krevetu, a ne u kanalizaciji ili pod mostom?
Ništa!
Oliver je junak koji se bori za pravdu. Štaviše, on se bori za socijalnu pravdu. Ironija u ovom slučaju dostiže maksimalne razine i postaje sarkazam.
Arrow se sasvim čiste savesti verujući da radi nešto ispravno bori protiv visokih plata i javnom sektoru, protiv okrečeni javnih škola, protiv državnih stipendija za mlade talente, protiv zdravstvenog fonda za najsiromašnije. A istovremeno priča i veruje u tu iluzija da se bori za njih i za te stvari. Gotovo da pomislim da je ovo satiričan prikaz srpskog društva.
Svi junaci u seriji su bogati ili, makar, imućni ljudi. U svetu Oliverove borbe za siromašne nema mesta za odrpance koji su prljavi, ružni i smrde. Ne oblače se fensi i kul, nemaju skupe kostime, i velike problema kao što imaju pravi junaci ove serije.
Pored ove licemerne anomalije, serija je, makar do kraja prve polusezone, pokazala da je dobra. Sve je urađeno perfektno. Polako se otvaraju mogućnosti da priča krene u raznim pravcima, dinamična je, nije šablonska i dosadna. Scenaristi, poput iskusnih kockara, selektivno pokazuju svoje karte i namere, sa zadržavanjem prava da povuku neki drugi potez, već kako bude zahtevala situacija. Dakle najveća smetnja seriji Arrow je Arrow.
Da nije njega, ona bi bila bez mane.
Autor: Milan Aranđelović
Objavljeno u Bookvaru broj 2, 16. 01. 2013.
