Život i smrt mogu biti zabavni i nakon smrti Boga, naročito ako o tome piše nemački pisac Danijel Kelman. 
Filozofija, fufica, fafati, fakat, falus, fijasko, floskula, flota, fusnota, fatalizam, filantropija, flegmatičnost, fikcija, fluktacija, frakcija, fascinantno, fora, fazon… Sve su ove reči, ali i mnoge druge, koje počinju slovom „f“ mogu nam pružiti ključ za tumačenje sveopšteg (bez) smisla za kojim tragaju junaci romana F.
Roman F započinje kada Artur Fridland, neuspešni i neostvareni pisac, suprug i otac, cinični materijalista i nihilista koji više ne veruje u bilo šta, odvodi svoja tri sina (iz dva braka) na predstavu kod hipnotizera Velikog Lindermana. Na plakatu koji najavljuje hipnotizerov nastup stoji kako će ovaj posetioce naučiti zašto bi se trebalo plašiti svojih snova. Neko će to naučiti na lakši način, za nekoliko minuta provedenih na bini, a Fridland i njegova deca na onaj teži, žrtvujući svoje živote na… življenje.
Artur kaže kako hipnoza na njega ne utiče jer, između svega ostalog, on ne veruje ni u magiju. Ipak, nakon predstave Artur, bez ikakvog objašnjenja, napušta svoj stari život i odlazi bez traga. Ubrzo će njegovo ime postati slavno, ne samo na književnoj sceni kao ime iza kojeg se krije neverovatno talentovani 
autor, već i na stranicama tabloida i spekulativnih emisija sumnjive reputacije jer je njegova najpoznatija knjiga, svojevrsna nihilistička Biblija, naterala nekoliko ljudi da posle čitanja oduzmu sebi život. Uprkos slavnom ocu, njegovi sinovi primorani su da, u godinama koje slede, svog oca upoznaju samo kroz njegova dela koja slave besmisao života, a ne kroz lične kontakte jer Artur nikada nije tu. Niko ne zna gde se on zapravo nalazi.
Arturov sin iz prvog braka Martin, priznati majstor (mada ni tu nije vrhunski šampion) u slaganju Rubikove kocke, postaje sveštenik. Martin je imao tu nesreću da, kao veoma stidljivo dete utehu zbog nedostataka ljubavi (kako roditeljske i božanske tako i one telesne) potraži u hrani. Obilje hrane oko njegovog, u biti, mršavog tela, kombinovane sa urođenom stidljivošću, čine da Martin nikada ne spozna užitak telesne ljubavi. A nije da nije probao. Bilo je devojaka… koje su bežale od njegovog… hm… krupnog tela. I zato Martin naprosto beži u zagrljaj crkvene rutine i ritualnom besmislenom ponavljanju verskih obreda. To što je Martin sveštenik koji ne veruje u boga ne umanjuje njegovu delotvornost i efikasnost među pastvom. Međutim, Martin nije zadovoljan.
Arturovi sinovi iz drugog braka, Erik i Ivan, iako identični blizanci telom, po izboru zanimanja ne mogu biti više različiti. Erik je grubi sociopata i lečeni depresivac koji od nestalnih ljudskih odnosa i njihovih strašnih emocija koje nikako ne može da razume beži u svet finansijske sigurnosti. Osniva firmu koja se bavi trgovinom akcijama i, zahvaljujući ekonomskom i finansijskom bumu pre 2008. godine postaje izuzetno bogat. Ima sve što se poželeti može. Prelepu suprugu, preslatku ćerku, prelepu kuću, preuspešnu firmu (koja je na rubu finansijskog kraha, ali Erik to veoma dobro krije), prepametnu ljubavnicu, preskupa odela, prelepa kola i ne tako lepog šofera. Međutim, Erik nije zadovoljan.
Ivan, treći Arturov sin, iako likom neverovatno liči na svog brata blizanca Erika, duhom mu ne može biti… sličniji. Ivan je odlučio da bude slikar. Završio je umetničku akademiju i onda je, jednostavno, shvatio da nikada neće uspeti da naslika vrhunska dela. Svestan svog mediokritetskog stvaralačkog genija Ivan postaje trgovac tuđim umetničkim slikama. Tuđim? Uprkos tome što je poznati i priznati likovni kritičar i bogati trgovac slikama Ivan nije zadovoljan životom.
Ako izuzmemo uvod i epilog radnja romana F se dešava u jednom jedinom danu – osmom avgustu 2008. godine (08.08.’08). Inače, Kelman voli ovakve igre brojevima i njihovim simbolima.
Svako poglavlje prati po jednog brata i iz različitih perspektiva priča jednu istu (ili tri različite) priču o danu koji će biti ključan za sudbinu ove braće. Svaka priča pokušava da na svoj način pruži odgovor na pitanje koje Ivan postavlja. Kako živeti prosečan život i kako u 
takvom svetu naći razlog za dalje postojanje? Ako je sve u rukama sudbine koja je na onoj hipnotizerskoj prestavi već odlučila kakve će uloge igrati porodica Fridland čemu onda bilo kakav naš trud? Šta se desi kada, kako Artur kaže, „čovek odjednom dobije sudbinu koja nije njemu namenjena“? U koga ili šta verovati u vremena kada su svi bogovi mrtvi i kako preživeti bez nade u Pakao ili Raj?
Uprkos ozbiljnom temom kojom se bavi ova knjiga je pisana veoma jednostavnim stilom prožetim šarmantnim humorom koji veoma brzo uvuku čitaoce u neobičan svet ove čudne porodice. Dopadljiv i britak humor je možda i najveća vrednost ove knjige.
Teško je shvatiti kako priča o besmislu života može biti zabavna, ali Danijel Kelman nas na svakoj stranici romana F uverava da je i to moguće.
Piše: Milan Aranđelović
