“Senzibilan čovek ima od svakog susreta koristi ili štete, zato što susret budi u njemu osećanja i uspomene. Ravnodušni ljudi se kreću u vazda istom stanju, ništa se ne uliva u njih, ništa ih ne natera da se izliju, hodaju kroz svet kao smrznute tvrđave. Zašto se kreću? Šta ih pokreće? Slučajno idu kao životinje, a zapravo su biljke. Čovek bi im mogao odseći glavu, a oni bi ostali živi, jer i dalje imaju korenje. Stoička filozofija je filozofija za biljke, ona predstavlja veleizdaju životinja. Budimo životinje! Ko ima korene, neka ih iščupa!”
“Zaslepljenost”, Elijas Kaneti, nemački književnik
