Postoje dve verzije čuvenog romana Entonija Bardžisa Paklena pomorandža zato što su se američki izdavači bojali da će njihovoj publici ideja o iskupljenju kriminalca delovati nerealno.
„Spreman sam da se odreknem knjige po kojoj sam najpoznatiji ili koja je najpoznatija“, rekao je jednom prilikom Entoni Bardžis. „Veoma brzo je postala grubi materijal i osnova za film za koji se čini kao da slavi seks i nasilje. Film je doprineo da čitalačka publika pogrešno shvati o čemu se radi u knjizi i to pogrešno razumevanje će me pratiti do smrti. Zbog ove pogrešne interpretacije nije ni trebalo da napišem knjigu.“
Čini se da Entoni Bardžis nije ljubitelj filma koji je na osnovu njegove knjige snimio Stenli Kjubrik. Razlog je taj što su i Kjubrik i prvobitni američki izdavač romana Paklena pomorandža potpuno promašili poentu priče – iskupljenje. Uprkos protivljenju pisca prvi izdavač je knjigu objavio bez poslednjeg poglavlja. Iako su sva ostala izdanja imala i to poslednje poglavlje Stenli Kjubrik je svoj film bazirao na prvoj knjizi. Zbog toga je Kjubrik filmskoj publici prikazao depresivnu priču sa gorkim, ciničnim, krajem. Poruka filma je da se ljudi ne mogu promeniti.
Kraj prvobitne knjige, onako kako ju je napisao Bardžis, ima pozitivnu notu. Kjubrik je kasnije rekao da je za to poslednje poglavlje saznao kada je rad na scenariju već dospeo u završnu fazu, ali je to poglavlje smatrao neuverljivim i nerealnim.
Za potonje izdanje knjige u kome se nalazilo i nedostajuće poslednje poglavlje Bardžis je napisao i uvod kome je razjasnio ono što je želeo da poruči romanom. A glavna poruka priče jeste da ljudi mogu da se promene. Prvobitni izdavač i Stenli Kjubrik su ignorisanjem poslednjeg poglavlja potpuno izmenili poruku priče koja govori o slobodnoj volji, promeni i iskupljenju.
